Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радници у Српској на протестима због смањења плата

Испред Скупштине РС радници из јавног сектора у Републици Српској исказали незадовољство умањењем ставке за минули рад на 0,3 одсто
Радници у Српској на протестима због смањења плата
Раднички протест у Бањалуци (Фото Младен Кременовић)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Неколико стотина радника мирном протестном шетњом у Бањалуци поновило је раније исказано незадовољство због одлуке Владе РС да у наредној години умањи примања запослених у јавном сектору кроз смањење коефицијента за минули рад са 0,5 на 0,3 одсто за раднике до 25 година радног стажа. 

Протести су потрајали око два сата, након чега су се окупљени радници разишли, пошто су претходно испред Скупштине РС, која је истовремено расправљала о буџету РС за 2017, поновили да се не слажу са одлуком Владе РС о умањењу стопе минулог рада и да су „изузетно незадовољни планираним смањењима плата”.

Без обзира на то што одраније постоје замерке економиста па и медија на велика издвајања за јавни сектор и следственим потребама да се буџет намирује неповољним кредитима као и слична промишљања релевантних синдиката који заступају раднике у реалном сектору, влади се у јавности замера најпре то што смањење примања, која се правдају нужношћу уштеда зарад помоћи привреди, не прате и мере штедње по другим ставкама, већ се, како се тврди, и даље наставља расипништво.

„Важно је завршити процес приватизације и стимулисати домаћу производњу, с обзиром на велики увоз, а слаб извоз. Увозимо воду, а не извозимо готово ништа. Треба нам и растерећење привреде, где радници раде и по десет сати дневно”, рекао је Обрад Белензада, председник Конфедерације синдиката РС, која заступа реални сектор.

Изостанак мера штедње и на другим ставкама, наводе, отвара дилему да ли је смањење плата уистину мотивисано намерама да се подржи и оснажи увелико запуштени реални сектор и привредници који се непрестано жале на превелика пореска оптерећења којима хране администрацију, којој се такође пребацује и неефикасност.

Влада се још раније правдала уверавањем како нигде нема простора за нове уштеде и да је каиш већ исувише стегнут, али јавност је ипак оценила да би се сем на набавци аутомобила, дневницама и осталим ставкама уштедети могло на платама министара, директора јавних предузећа, чланова управних и надзорних одбора...

Осим незадовољства због смањења радничких примања, Ранка Мишић, председница Савеза синдиката РС, пожалила се и на документ који се усваја паралелно са буџетом, то јест предлог економских реформи за период 2017. до 2019. рекавши да се премало пажње придало радничким правима, упозоривши да је потребно повести снажнију борбу против рада на црно.

С тим у вези Радио Слободна Европа примећује како политичаре у БиХ који су „најбогатији у регији” не спречава да када стежу буџет то раде прво преко леђа сиромашних.

„Подаци говоре да су функционери у БиХ плаћенији од својих колега у земљама региона, док службени подаци међународних финансијских институција говоре о 700.000 грађана у БиХ који живе на граници сиромаштва. Најнижу пензију, која је око 150 евра, прима више од 200.000 грађана у БиХ”, наводи се у тексту.

Када су синдикалци одбили две компромисне понуде Владе РС, председник РС  Милорад Додик рекао је да је „фрапиран изостанком солидарности” оних који имају редовна месечна примања ради тога што ће изгубити око десетак евра месечно зарад помоћи реалном сектору, док синдикати рачунају да ће по најновијем обрачуну бити ускраћени за око двадесетак евра месечно.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.