Десет хиљада разлога за останак на селу

Деветнаестогодишњи младић из села код Тополе има 60 телади и жели да остане на породичном имању. Не сања о послу у граду већ о великој фарми, као и његов отац и деда, али за озбиљнија улагања и даљи развој потребне су му додатне инвестиције.

Он испуњава све услове да се у фебруару, наредне године, пријави на конкурс које ће расписати Министарство пољопривреде. Под условом да обезбеди петину планираног новца за будућа улагања.

– Ако жели да прошири производњу, има план да уложи 10.000 евра, држава ће му унапред дати 7.500 евра и пратити у наредним годинама да ли је уложен на начин како је предвиђено и може да се правда рачунима – најавио је недавно министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Креатори аграрне политике уводе, како кажу, први пут нову категорију корисника подстицаја, што је шанса за власнике пољопривредних газдинстава, млађих од 40 година који намеравају да остану или да се врате на село.

Уз унапред припремљен бизнис план држава ће у 2017. години бесповратно суфинансирати 75 одсто предвиђених улагања, а максимална помоћ, према најавама, биће до 10.000 евра. Обавеза ће бити да се пријаве ПИО фонду, али још није познато колики је укупан фонд предвиђен за те намене.

Ово баш и није тако нова идеја, будући да је 2004. држава из буџета за аграр такође издвајала 900 милиона динара за суфинансирање пројеката младих пољопривредника. Ефекти ових мера, међутим, нису познати.

Овога пута, по најавама, предност ће имати газдинства у економски најмање развијеним општинама, са отежаним условима за пољопривредну производњу. Као и такозваним девастираним подручјима (општинама четврте групе) каквих је највише у источној и јужној Србији.

Првенство ће имати послови везани за производњу и прераду меса, млека, воћа и поврћа. Циљ је да се помогне у областима које могу добро да прођу на тржишту и у извозу јер су заједничке анализе досадашње аграрне политике, рађене са Светском банком, показале да неке од ранијих државних мера нису давале никакве резултате.

– Држава даје 5.000 евра за отварање нових радних места, ми ћемо дати двоструко више, рачунамо да је толико довољно младом брачном пару да покрене бизнис – рекао је Радивој Надлачки, саветник министра пољопривреде.

Да ли је могуће започети посао у пољопривреди са 10.000 евра? Српска асоцијација менаџера, „ДНА комјуникејшнс“ и Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) објавиле су прошле године анализу колико је новца потребно за покретање властитог посла, између осталог и у пољопривреди. Пластеничка производња поврћа могла би се, по овој анализи, покренути са 2.000 до 4.000 евра.

У сектору сточарства најмање почетно улагање је за узгој свиња – 1.200 евра, за тов јунади потребно је минимум 5.000 евра, а за подизање мале фарме коза око 4.500.

Аналитичари међутим истичу да ће ефекти ових мера, који су донети без озбиљне припреме, бити скромни. Да би млади остали на земљи потребно је много више од једнократне помоћи сектора за пољопривреду. Сматрају да је било боље сачекати да нам постану доступни ИПАРД фондови, из којих највећи део новца треба уложити управо у овакве пројекте.

– Идеја је добра. ЕУ такву аграрну политику води већ 15 година, али се тај проблем сагледава шире – ради се на подизању типских газдинстава, гради се инфраструктура, путеви. Младим брачним паровима обезбеђена је здравствена заштита, школе. Какву перспективу имају данас млади у забитима на југу Србије? Овом проблему мора да се приступи много озбиљније – сматра Војислав Станковић, аграрни аналитичар. Према његовом мишљењу, држава не може да буде вечни титулар земљишта већ би морала што пре да понуди младим брачним паровима да откупе поседе, што би им дало сигурност и трајније их везало за пољопривреду.