Пет предлога за будућност „мондијала”

Женева – Међународна фудбалска федерације (Фифа) упутила је својим чланицама допис у коме се на 64 стране анализира пет варијанти по којима би убудуће могао да се игра завршни турнир Светског купа, односно светског првенства.

Тај документ, у који је „АП” имао увид, добили су сви чланови Савета Фифе, који ће на седници заказаној за 10. јануар одлучити у ком формату ће бити игран Светски куп 2026. године.

Иако се међу пет понуђених опција налази и садашњи формат са 32 тима, председник Фифе Ђани Инфантино је јасно ставио до знања да се залаже за проширење завршног турнира. Он верује да би турнир са 48 или 40 националних селекција повећао интересовање за Светски куп и на релативно новим тржиштима, а сасвим сигурно би светској кући фудбала и њеним чланицама донео више новца.

Фифа предлаже следеће варијанте завршног турнира.

1. предлог: 48 селекција – 16 група по три тима

Ту варијанту заговара нови председник Фифе. Сваки учесник имао би сигурне две утакмице у групи, а да у последњем колу не би било договарања, предлаже се да у групној фази такмичења победник буде одлучен једанаестерцима, уколико сусрет буде завршен нерешеним резултатом.

У документу се истиче и да би прелазак на нокаут фазу такмичења већ са 32 екипе знатно повећао продају карата, а и гледаност телевизијских преноса, што би такође повећало приходе.

Коначно, предвиђа се да би у том формату укупни приходи били увећани на шест и по милијарди долара, са пет и по, колико ће бити у Русији 2018. године.

Организатор би, као сада Русија, морао да обезбеди највише 12 стадиона, али би трошкови са садашње две милијарде долара били увећани за 15 одсто.

2. предлог: 48 тимова – 16 носилаца

У тој варијанти 16 најбоље рангираних селекција били би носиоци, док би преостала 32 тима играла бараж и победници би наставили такмичење.

Чини се да је то, из много разлога, најмање пожељна опција. Пре свега због тога што би било скоро неозбиљно да се 16 учесника завршног турнира врати кући после само једне одигране утакмице.

У варијанти са 48 тимова много је прихватљивија прва опција са 16 група по три екипе, јер би сви играли најмање две утакмице, наводи се у документу.

Проблем је и то што би могло да се догоди да селекције са неколико континената не преживе бараж, а то би онда знатно утицало на интересовање, као и на приходе.

3. предлог: 40 тимова – 10 група по четири тима

У тој варијанти било би одиграно 76 утакмица, четири мање него у опцији са 48 тимова, а примедбе су да није добро да у другу фазу такмичење не прођу сви, већ само шест другопласираних селекција у групама.

Поред тога, предвиђа се да би у овој варијанти зарада била само 200 милиона долара већа него у Русији 2018. године.

4. предлог: 40 тимова – осам група по пет тимова

У документу се наводи да је то најмање интересантна и пожељна опција. Било би одиграно највише утакмица, чак 88, али би доста сусрета био лишено сваког значаја, што Фифа жели да избегне.

Ова варијанта је, како се истиче, посебно неприхватљива за европске клубове, јер би играчи дуже били ван њих, а због већег броја утакмица повећава се и могућност повреда.

5. предлог: 32 тима – осам група по четири тима

Садашњи формат није савршен, али је од увођења 1998. године у Француској постао веома популаран, а и клубовима највише одговара, јер се играју само 64 утакмице, наводи Фифа.

Додаје се, ипак, да је је чланицама Фифе на последњем Конгресу обећано да ће број учесника завршног турнира бити увећан и да су они управо због тога подржали борбу против корупције – преноси Фонет