Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последња свађа Обаме и Нетанијахуа

Дуго фрустриран понашањем блискоисточног савезника, амерички председник је дозволио резолуцију против Израела тек сада, када је још само формално председник
Последња свађа Обаме и Нетанијахуа
Двојица лидера одавно не скривају антипатије (Фото Ројтерс/Кевин Лемарк)

Шабат није помогао да се страсти смире. Бенјамин Нетанијаху, бесан због чињенице да Американци у петак нису уложили вето на резолуцију Уједињених нација (УН) којом су осуђују илегална израелска насеља на Западној обали, у недељу је оптужио владу Барака Обаме да је лично одговорна за израелски дебакл на Ист риверу.

Због чињенице да су САД дозволиле да у Савету безбедности (СБ) прође резолуција којом се пресељавање Јевреја на палестинске територије окупиране 1967. критикује као пракса противна међународном праву и брана постизању мира и стварању палестинске државе, израелски премијер је на рапорт позвао и америчког амбасадора у Тел Авиву. Тиме је можда прокувала лична нетрпељивост између двојице лидера, али се она није видно пресликала на политички ниво. Све до фото-финиша Обаминог мандата, Вашингтон је увек држао страну Израелу и поред тога што се говорило да је Обама дубоко фрустриран понашањем Нетанијахуа који се стално оглушавао о захтеве моћног прекоокеанског заштитника. Ако се има у виду да 20. јануара на вашингтонску сцену ступа председник изразито наклоњен Израелу, Обамина „револуција у односима” изведена у СБ не може а да се не тумачи као само и искључиво – симболична.

Обама је одобрио војну помоћ вредну 38 милијарди долара која Израелу треба да буде испоручена у периоду од десет година, што је највећа војна помоћ коју су САД икад икоме поклониле 

Резолуција не предвиђа санкције. Нема снагу да Израел натера на одступање. Ипак, разјарила је тамошњу владу јер представља очигледан дипломатски пораз  – „за” су гласале све несталне и сталне чланице СБ изузев САД које су биле уздржане. Сама чињеница да Вашингтон први пут није стао на на страну Израела била је довољна да Нетанијаху добије оштре критике опозиције која сматра да је ово јасни пораз његове политике, јавили су израелски медији. Премијер је сасуо лавину увреда на председника земље која је главни израелски покровитељ, и то баш на Божић, што светски медији оцењују као скретање са дипломатског курса без преседана. Нетанијаху је оптужио Обаму да је „био у дослуху са Палестинцима” како да се не пружи подршка Израелу у тренутку када су чланице УН гледале како да се „уроте” против ове земље.

„Немамо ни најмању сумњу да је Обамина влада иницирала резолуцију, да је стајала иза ње, контролисала шта у њој пише и тражила да она прође”, казао је Нетанијаху, додавши да је за његову владу одлука УН ништавна.

Бела кућа је демантовала да је имала било какве везе са састављањем текста или његовим протежирањем, пренео је „Волстрит џорнал”. Резолуцију је званично предложио Египат, који је, међутим, под притиском изабраног америчког председника Доналда Трампа, повукао предлог неколико сати пре гласања заказаног у четвртак. Захваљујући другим чланицама Светске организације, резолуција се у петак, ипак, нашла на дневном реду. Ипак, чињеница да је Трамп на молбу Нетанијахуа извршио притисак на Каиро да се повуче говори у прилог томе да ће овакве резолуције вероватне бити незамисливе у следеће четири године јер се Трамп неће устручавати да наложи њихово „потапање”. Већ је најавио да ће амбасаду преселити из Тел Авива у Јерусалим и за амбасадора у тој земљи именовао Дејвида Фридмана, религиозног њујоршког Јеврејина, који сматра да су израелска насеља на Западној обали легална и да Израел једноставно треба да их анектира.

Иако Трамп важи за неког ко ће бити изразито наклоњен блискоисточном партнеру, треба имати у виду да и поред анимозитета који је Обама гајио према шефу израелске владе, он никада није дозволио доношење ниједне резолуције УН против Израела, баш као ни његови претходници. Штавише, Обама је одобрио војну помоћ вредну 38 милијарди долара која Израелу треба да буде испоручена у периоду од десет година, што је највећа војна помоћ коју су САД икад икоме поклониле. То се догодило упркос томе што је Израел упорно кршио оно што су САД тражиле од њега – да престане са изградњом на Западној обали. Званична политика Вашингтона па и Обаме јесте да се са том градњом мора стати, а опет, број јеврејских насељеника се за време Нетанијахуа повећао за трећину. Према подацима Хјуман рајтс воча, око 430.000 Јевреја живи у незаконитим насељима на Западној обали и још 200.000 њих у источном Јерусалиму који би требало да буде престоница будуће палестинске државе. Број новосаграђених кућа је ове године 40 одсто већи од њиховог броја прошле године. Влада Израела увелико ради на томе да донесе закон који би ретроактивно легализовао ово пресељење, и поред тога што Женевска конвенција утврђује да окупаторска сила не сме да досељава своје цивилно становништво на територију коју држи под окупацијом.

Према једним тумачењима, у драми на Ист риверу било је и Обамине освете јер је Нетанијаху иза председникових леђа шуровао са републиканцима (који су опозиција Обами) око тога како да спрече постизање иранског споразума о нуклеарном програму. Други, пак, ни у чему не виде ништа лично. Тврде да је шеф Беле куће послао поруку о томе шта мисли о корацима израелске владе који су у директној супротности са вишегодишњом званичном америчком политиком па и политиком последње администрације. Ако је то стварно тако, онда се Обама подигао са клупе тек када је други играч већ почео да облачи његов дрес.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.