Изборијада

Да Владе Дивац није одлучио да се не кандидује за још један председнички мандат сутрашња изборна седница Скупштине Олимпијског комитета била би формалност. Дивчев други мандат завршен је учешћем наших спортиста на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру и највећим успехом још од доба СФРЈ. Из Рија наши спортисти вратили су се са осам медаља, а будући да су четири одличја освојена у екипним спортовима више од половине наших олимпијаца (54 од 103) освојили су олимпијску медаљу. Лепо!

Наравно, нису само ОКС и Дивац заслужни за све те трофеје и свакако не најзаслужнији. То су пре свега спортисти и њихови тренери и селектори, спортски савези и, свакако, држава која је добрим делом финансирала припреме и наступе наших олимпијаца. Али, половину неопходних средства, прибавио је ОКС својим маркетиншким програмом окренутом страним и домаћим приватним компанијама а не државним фирмама и током овог олимпијског циклуса није се чула ни једна примедба из „базе” на начин утврђивања олимпијских кандидата, финансирање њихових припрема и такмичења, снабдевање опремом и спортским реквизитима, здравствену негу, дистрибуцију суплемената и стипендија...

Уосталом, тај систем рада допринео је и успесима на другим међународним такмичењима од којих су нека била и квалификациона за Рио. Тако су у овом олимпијском циклусу на европским и светским шампионатима и олимпијским играма наши спортисти освојили 75 медаља, 20 више него претходном када је тај систем рада установљен и чак 51 више него током олимпијаде (прим: четворогодишњи период), која је завршена Играма у Пекингу 2008.

Сутра, на изборној седници Скупштине ОКС, за председничку функцију конкурисаће само је дан кандидат – Иван Тодоров, досадашњи потпредседник ОКС, некадашњи олимпијац и дугогодишњи председник Џудо савеза. Тодоров је добио подршку 25 спортских савеза за кандидатуру (плус 3 накнадно), а тај број гласова би био довољан за избор.

Међутим, то није готов посао.

Фудбалски савез Србије, који је у прописаном року предложио Митра Мркелу за председника ОКС, а у међувремену се прикључио предлогу Атлетског савеза Србије за Божидара Маљковића (оба предлога су одбијане јер нису имали подршку пет савеза), инсистира на одлагању избора и заказивању Скупштине ОКС за јануар на којој би се променили статутарни услови које кандидат за челника наше олимпијске породице мора да испуни. Тај предлог подржали су Тениски, Кошаркашки, Одбојкашки и Атлетски савез Србије, Спортски савез Србије и Параолимпијски комитет. Неки од њих су прво подржали Тодорова, па одустали а лобирање се наставља и у кулоарима и на медијској сцени. Неки медији чак тврде да су „релевантни политички ауторитети” за Божидара Маљковића и да ће он бити нови председник ОКС.

За одлагање избора постоји неколико сценарија. Да Тодоров повуче кандидатуру (он је спортиста и не предаје се без борбе), да Скупштина нема неопходни кворум, или да Тодоров не добије потребну већину гласова.

Из ОКС су упозорили саопштењем да би одлагање Скупштине паралисало рад ОКС, јер би уколико се мења статут, нова изборна Скупштина могла да одржи тек у јуну или јулу. Службеници ОКС не могу да раде без одлука своји органа, а њима мандат истиче 21. фебруара по Повељи МОК.

Али, вратимо се са суштину „неспоразума”: Услови које треба да испуњава кандидат за председника МОК нису у супротности са повељом МОК, а сваки спортски савез имао је довољно времена, задржимо се само на овај олимпијски циклус, да затражи промену тих „ригорозних” услова за потенцијалне кандидате. Они су дефинисани и једногласно усвојени још пре осам година. Последњи пут Статут ОКС је мењан почетком ове године, када је усклађен с новим Законом о спорту, а ни један савез није предложио промену члана 35 Статута који се бави условима који се траже од кандидата за председника.

Истини за вољу ти услови су оштри и захтевају јаке кандидате који имају дугу такмичарску и функционерску каријеру, али у нашем спорту има доста оних који испуњавају прописане услове.

Само Извршном одбору ОКС и његовим комисијама тај број је двоцифрен. Ако занемаримо досадашњег председника, то су још потпредседници Иван Тодоров и Жарко Паспаљ, чланови Мирко Нишовић, Жељко Трајковић и Александар Шоштар, генерални секретар Ђорђе Вишацки, у спортској комисији су Горан Максимовић, Владимир Грбић, већ поменути Митар Мркела од кога је ФСС одустао, Александар Миленковић, Радиша Чубрић, Милена Рељин Татић, Веселин Вуковић и Горан Касум, а у Програмској које чине селектори у олимпијским спортовима већина такође испуњава ове услове…

У савезима у олимпијским спортовима као спортски радници активни су многи некадашњи асови нашег спорта и међу њима има доста оних који могу да се уклопе у „ригорозне” услове. Нико од њих, међутим, није одлучио да уђе у изборну трку.

МОК: Одлуке само по Статуту

На тврдње да МОК није верификовао постојећи Статут ОКС, па тиме и услове коју су прописани за избор председника, ОКС је реаговао писмом Међународног олимпијског комитета  из новембра и упутио га свим својим члановима. У њему се наш олимпијски комитет обавештава да је Статут „формално одобрен” и да свака одлука која се доноси мора да буде у складу с њим…

Да ли ће то бити тако МОК ће лако сазнати. Седници ће присуствовати и члан МОК Ненад Лаковић, председник Уједињеног светског рвања. Ненад Лаловић, подсетимо, није наш „делегат” у МОК, већ члан МОК за Србију… Он је по тој функцији члан Извршног одбора ОКС.