Izborijada

Da Vlade Divac nije odlučio da se ne kandiduje za još jedan predsednički mandat sutrašnja izborna sednica Skupštine Olimpijskog komiteta bila bi formalnost. Divčev drugi mandat završen je učešćem naših sportista na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru i najvećim uspehom još od doba SFRJ. Iz Rija naši sportisti vratili su se sa osam medalja, a budući da su četiri odličja osvojena u ekipnim sportovima više od polovine naših olimpijaca (54 od 103) osvojili su olimpijsku medalju. Lepo!

Naravno, nisu samo OKS i Divac zaslužni za sve te trofeje i svakako ne najzaslužniji. To su pre svega sportisti i njihovi treneri i selektori, sportski savezi i, svakako, država koja je dobrim delom finansirala pripreme i nastupe naših olimpijaca. Ali, polovinu neophodnih sredstva, pribavio je OKS svojim marketinškim programom okrenutom stranim i domaćim privatnim kompanijama a ne državnim firmama i tokom ovog olimpijskog ciklusa nije se čula ni jedna primedba iz „baze” na način utvrđivanja olimpijskih kandidata, finansiranje njihovih priprema i takmičenja, snabdevanje opremom i sportskim rekvizitima, zdravstvenu negu, distribuciju suplemenata i stipendija...

Uostalom, taj sistem rada doprineo je i uspesima na drugim međunarodnim takmičenjima od kojih su neka bila i kvalifikaciona za Rio. Tako su u ovom olimpijskom ciklusu na evropskim i svetskim šampionatima i olimpijskim igrama naši sportisti osvojili 75 medalja, 20 više nego prethodnom kada je taj sistem rada ustanovljen i čak 51 više nego tokom olimpijade (prim: četvorogodišnji period), koja je završena Igrama u Pekingu 2008.

Sutra, na izbornoj sednici Skupštine OKS, za predsedničku funkciju konkurisaće samo je dan kandidat – Ivan Todorov, dosadašnji potpredsednik OKS, nekadašnji olimpijac i dugogodišnji predsednik Džudo saveza. Todorov je dobio podršku 25 sportskih saveza za kandidaturu (plus 3 naknadno), a taj broj glasova bi bio dovoljan za izbor.

Međutim, to nije gotov posao.

Fudbalski savez Srbije, koji je u propisanom roku predložio Mitra Mrkelu za predsednika OKS, a u međuvremenu se priključio predlogu Atletskog saveza Srbije za Božidara Maljkovića (oba predloga su odbijane jer nisu imali podršku pet saveza), insistira na odlaganju izbora i zakazivanju Skupštine OKS za januar na kojoj bi se promenili statutarni uslovi koje kandidat za čelnika naše olimpijske porodice mora da ispuni. Taj predlog podržali su Teniski, Košarkaški, Odbojkaški i Atletski savez Srbije, Sportski savez Srbije i Paraolimpijski komitet. Neki od njih su prvo podržali Todorova, pa odustali a lobiranje se nastavlja i u kuloarima i na medijskoj sceni. Neki mediji čak tvrde da su „relevantni politički autoriteti” za Božidara Maljkovića i da će on biti novi predsednik OKS.

Za odlaganje izbora postoji nekoliko scenarija. Da Todorov povuče kandidaturu (on je sportista i ne predaje se bez borbe), da Skupština nema neophodni kvorum, ili da Todorov ne dobije potrebnu većinu glasova.

Iz OKS su upozorili saopštenjem da bi odlaganje Skupštine paralisalo rad OKS, jer bi ukoliko se menja statut, nova izborna Skupština mogla da održi tek u junu ili julu. Službenici OKS ne mogu da rade bez odluka svoji organa, a njima mandat ističe 21. februara po Povelji MOK.

Ali, vratimo se sa suštinu „nesporazuma”: Uslovi koje treba da ispunjava kandidat za predsednika MOK nisu u suprotnosti sa poveljom MOK, a svaki sportski savez imao je dovoljno vremena, zadržimo se samo na ovaj olimpijski ciklus, da zatraži promenu tih „rigoroznih” uslova za potencijalne kandidate. Oni su definisani i jednoglasno usvojeni još pre osam godina. Poslednji put Statut OKS je menjan početkom ove godine, kada je usklađen s novim Zakonom o sportu, a ni jedan savez nije predložio promenu člana 35 Statuta koji se bavi uslovima koji se traže od kandidata za predsednika.

Istini za volju ti uslovi su oštri i zahtevaju jake kandidate koji imaju dugu takmičarsku i funkcionersku karijeru, ali u našem sportu ima dosta onih koji ispunjavaju propisane uslove.

Samo Izvršnom odboru OKS i njegovim komisijama taj broj je dvocifren. Ako zanemarimo dosadašnjeg predsednika, to su još potpredsednici Ivan Todorov i Žarko Paspalj, članovi Mirko Nišović, Željko Trajković i Aleksandar Šoštar, generalni sekretar Đorđe Višacki, u sportskoj komisiji su Goran Maksimović, Vladimir Grbić, već pomenuti Mitar Mrkela od koga je FSS odustao, Aleksandar Milenković, Radiša Čubrić, Milena Reljin Tatić, Veselin Vuković i Goran Kasum, a u Programskoj koje čine selektori u olimpijskim sportovima većina takođe ispunjava ove uslove…

U savezima u olimpijskim sportovima kao sportski radnici aktivni su mnogi nekadašnji asovi našeg sporta i među njima ima dosta onih koji mogu da se uklope u „rigorozne” uslove. Niko od njih, međutim, nije odlučio da uđe u izbornu trku.

MOK: Odluke samo po Statutu

Na tvrdnje da MOK nije verifikovao postojeći Statut OKS, pa time i uslove koju su propisani za izbor predsednika, OKS je reagovao pismom Međunarodnog olimpijskog komiteta  iz novembra i uputio ga svim svojim članovima. U njemu se naš olimpijski komitet obaveštava da je Statut „formalno odobren” i da svaka odluka koja se donosi mora da bude u skladu s njim…

Da li će to biti tako MOK će lako saznati. Sednici će prisustvovati i član MOK Nenad Laković, predsednik Ujedinjenog svetskog rvanja. Nenad Lalović, podsetimo, nije naš „delegat” u MOK, već član MOK za Srbiju… On je po toj funkciji član Izvršnog odbora OKS.