Зашто жене не гласају за жене

Одласком др Санде Рашковић Ивић са чела ДСС-а, са политичке сцене Србије отишла је једина лидерка политичке партије, а анализа Делегације ЕУ у Србији, која је спроведена уз подршку владиног Координационог тела за родну равноправност, показује да међу доносиоцима одлука у нашој земљи готово да нема жена. Од 19 министарских места у Влади Србије само пет држе жене.

Анализа Центра за истраживање јавних политика под називом „Родна равноправност и политички процеси: зашто жене не гласају за жене”, показала је да је висока политика и даље резервисана за припаднике „јачег” пола. Осим што Србија нема ниједну жену председницу политичке странке, број жена које су потпредседнице странке такође није охрабрујући. Наиме, Демократска странка је једина партија у којој су две жене изабране на ову функцију (од укупно пет потпредседничких места), док је у СНС-у, СПС-у, Дверима, СДС-у само једна жена на тој позицији. У СРС-у, ДСС-у, ЛСВ-у и покрету ДЈБ ниједна жена није потпредседник странке.

Подаци о члановима Извршних одбора највећих парламентарних странака показују да жене не чине ни једну трећину у овом страначком телу, осим Лиге социјалдемократа Војводине у чијем Извршном одбору седи 40 одсто жена.

Иако је Акционим планом за претходну Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности (2009–2015) била предвиђена измена Закона о влади како би се обезбедило учешће од минимум 30 одсто жена на местима одлучивања у влади и државној управи, ова мера није реализована па је учешће жена у извршној власти остало на ниском нивоу.

Захваљујући изменама Закона о избору народних посланика из 2011. године и увођењем принципа квота, свака трећа посланичка клупа у парламенту припада жени, па у овом сазиву Народне скупштине жене чине 85 од 250 народних посланика, што представља велики напредак у односу на прве сазиве Народне скупштине након демократских промена 2000. године, када је учешће жена у законодавној власти износило између 10 и 20 процената.

Посланичка група са највећим процентом жена у својим редовима јесте ЛСВ – Зелена странка у којој су од пет народних посланика три жене. ДЈБ је следећа посланичка група са већим процентом жена у својим редовима – од 16 народних посланика седам су жене. На трећем месту налази се владајућа политичка странка СНС са 38 одсто жена, док је посланичка група СДС – Народни покрет Србије једина која у својим редовима нема ниједну народну посланицу. Иако је учињен озбиљан помак када се формално гледа састав парламента, суштински положај жена најбоље одсликава чињеница да се на челу свих 16 посланичких група у Народној скупштини налазе мушкарци.

Они који заговарају да женски пол ипак добија на утицају, међутим,  наводе да функцију председника у овом сазиву Народне скупштине обавља жена, као и да од шест потпредседничких места у Народној скупштини жене заузимају два.

И док аналитичари родне равноправности сматрају да мушкарци не желе да деле позиције моћи са женама, резултати последњег истраживања Евробарометра сведоче да ни жене бирачи неће гласати за жене политичарке само зато што припадају истом полу. Приликом заокруживања бирачког листића бирачима су важне неке друге карактеристике – пре свега квалитет личности политичара односно политичарке, процена да ли је у питању личност од угледа, да ли има самопоуздања и да ли поседује лидерске способности.

Лазар Марићевић, психолог и доктор политичких наука, који истражује факторе који утичу на избор одређеног политичара, каже да женски бирачи гласају исто као и мушки – пол је ирелевантна демографска карактеристика. Оно што је заједничко и мушким и женским бирачима јесте да гласају за странку, а не за особу одређеног пола.

Лазар Марићевић додаје да су жене те које у мањем проценту излазе на изборе – у већини европских земаља на изборе излази 80 одсто мушкараца у поређењу са 72 одсто жена. Бројна истраживања јавног мњења такође говоре да се жене нижег образовања и оне из руралних крајева ређе налазе пред изборном кутијом. Образованије жене у већем проценту излазе на изборе и не опредељују се за политичара на основу пола, већ гласају за политику за коју процењују да ће им омогућити достојанствен живот.

Истраживања показују да се и у Европи и у САД, и поред нормативних оквира и родно осетљивих политика, женски гласачи у високом проценту опредељују за мушке кандидате. Резултати које је спровео ИПСОС стратеџик маркетинг такође говоре да се 56 одсто гласача у Србији не опредељују на основу пола, већ гласа за странку односно одређену политичку опцију.

И Владимир Пејић, директор агенције „Фактор плус”, оцењује да жене не гласају за пол, већ за странку и да у нешто мањем проценту од мушкараца излазе на изборе. Наш саговорник сматра да су мушки бирачи ти који врше дискриминацију на основу пола, док жене бирачи немају ни позитивну ни негативну дискриминацију – нити ће гласати за жену само зато што је истог пола, нити ће је због тога дискриминисати. За разлику од мушкараца, који углавном сматрају да женама није место у високој политици и сумњичави су према идеји да жена може да води земљу.

„Мислим да је мушкарцима прихватљиво да жена буде министар или гувернер Народне банке, али нисам сигуран да могу да замисле жену на месту премијера или председника”, закључује Пејић.

Посланица ЛСВ-а Мариника Тепић дели мишљење да жене гласају за партију а не за пол, али сматра да би жена која би била независни председнички кандидат могла да „повуче” више женских гласова.

„Жени је неупоредиво теже да се бави политиком од мушкарца, а жена која би ушла у председничку трку морала би да има армију помагача која би бринула о њеној породици. Због тога су жене које се кандидују за тако високу политичку функцију углавном оне које су извеле породицу на пут. Лично сматрам да Србија није спремна за жену председника, али бих јако болела да грешим”, закључује посланица ЛСВ-а.

– Чињеница је да жене често не гласају за жене, јер је у нашем патријархалном друштву укорењено уверење да жена треба да се бави породицом, а патер фамилијас – политиком. За промену тих уверења потребно је време и васпитање деце од раног детињства – сматра др  Славица Ђукић Дејановић, министарка без портфеља.