Иванић: Нереално да БиХ добије статус кандидата 2017.

Председавајући Председништва БиХ Младен Иванић не очекује да ће Босна добити статус кандидата током идуће године, иако је истовремено уверен да ће успети да одговори на упитник Европске комисије.

БиХ је ове године имала неколико позитивних и неколико негативних ствари, резимирао је одлазећу 2016. годину.

„Позитивне ствари јесу подношење апликације и позитивно је и то што смо добили прихватање апликације и што смо добили питања на која треба да одговоримо. То је значајан искорак за БиХ, јер смо ми у односу на друге земље региона далеко заостајали”, казао је Иванић у интервјуу Танјугу.

Једна од негативних ствари, према његовим речима, био је приступ попису, пошто је тада први пут дошло до неког облика прегласавања унутар БиХ, с обзиром да су представници Бошњака и Хрвата прегласали представнике Срба у Статистичком заводу и било је, наводи, неких 200.000 спорних пописница особа које не живе унутар БиХ, али су третиране као да тамо живе.

Сам концепт прегласавања је оно што је у то случцају уназадило односе у БИХ, сматра Иванић.

Као другу изразито негативну ствар наводи покушај да се преко Уставног суда оспори 9. јануар као Дан Републике Српске.

„Јако је погрешно било то што је представник једног народа, Бакир Изетбеговић, покушао другом народу одредити празник који може и који не може славити. То никад у Босни неће дати позитиван резултат”, уверен је Иванић.

Упитан какву 2017. очекује, верује да ће бити релативно мирна, да ће Босна завршити одговоре на упитнике, а не верује да ће добити статус кандидата, јер, како каже, за то је потребна позитивна клима, а та позитивна клима ће зависити од односа унутар Федерације.

„Није реално очекивати статус кандидата, пошто се не решава ни проблем Мостара, где још увек није било избора. Није реално ни очекивати статус кандидата када се није решило питање Сејдић-Финци, али и то опет није проблем РС. Није реално очекивати ни статус кандидата када није решен проблем начина избора хрватског члана Председништва, нити проблем у граду Стоцу у којем је дошло до невиђених тензија”, наводи Иванић.

Кад је реч о упитнику Европске комисије, подсећа да је БиХ сама себи поставила рок од шест месеци за одговоре, док је Комисија мислила да ће бити потребно најмање годину или годину и по.

Он верује да ће се тај посао окончати за шест до девет месеци, те подсећа да има и даље питања која се различито гледају и тумаче.

Једно од тих је промена Устава.

„Неки би у Сарајеву сутра рекли да се то планира, можда би и неки у Бањалуци одговорили у потпуно другачијем правцу. Једни би централизацију, а други независну РС. Ако буде политичког приступа који каже најмањи заједнички именилац је оно што је заједничко свима, онда ће то бити одговор на питање, а ако желимо то да искористимо за сукобе онда одговора неће бити. Ту они који доносе одлуке пред собом имају јасан избор - или приближавање ЕУ или сукоби и наставак изолације”, поручује Иванић.

Упитан постоји ли опредљење свих политичара за улазак у ЕУ казао је да оно формално постоји, али суштински један број политичара лепо говори о Унији, а уствари би волели да се задрже у ситуацији у којој је БиХ данас, јер им је лакше на сукобима да воде политику.

„Кад сте изоловани, тад је лакше манипулисати. Тако да мислим да политичке елите нису у потпуности искрене, али сматрам да ће притисци цивилног и невладиног сектора бити такви да да ће морати да се одговори на питања”, оценио је.

А на питање верује ли у Дејтонску Босну с обзиром на лоше односе унутар земље, каже да не види шта би била алтернатива.

„Кад би се отворило питање Дејтона ви бисте аутоматски добили три визије - једна, која би била у Сарајеву, а она је БиХ без ентитета ако је могуће. Друга, у РС, независна РС, ако је то могуће и трећа, заступљена у Мостару, трећи ентитет за Хрвате. И ако имате та три концепта, шта онда значи отварање приче о Дејтонском споразуму осим новог рата и новог политичког сукоба”, упитао је Иванић.

Зато је уверен да је Дејтон једина опција да БиХ колико толико нормално функционише, те додаје да уопште није компликовано и да се базира на компромису и уважавању интереса.

„БиХ нема алтеративу, барем је ја не видим у наредних 20-так година, осим овога што има, а то је Дејтонски споразум који нам даје оквире, и ако смо разумни постићи ћемо договор”, наглашава он.

Што се односа са осталим члановима Председништва БиХ тиче, каже да се трудио да својим одлукама не провоцира друге чланове и да ниједна његова одлука није променила односе на горе. Биле су две одлуке које су уназадиле односе, а ниједну, каже, није он донео.

Прва је та одлука око прегласавања поводом пописа и друга одлука поводом жеље да се укине 9. јануар.

„У тим одлукама су прекршени договори које смо нас тројица имали, а имали смо договор да у јавност излазимо само са стварима о којима смо сагласни. Нису мојим, него туђим одлукама се ствари промениле”, објаснио је он.

У фокусу председавања Председништвом биће, како истиче, окретање БиХ ка будућности.

У првих месец дана је био у Лондону, Берлину и Бриселу у намери да покаже да жели да се окрене афирмацији БиХ ка међународним институцијама и да се БиХ не окреће прошлости.

„Уместо ствари за које знамо да на њих различито гледамо, треба да се окренемо стварима у којима бисмо се могли сагласити”, уверен је он.

Трудиће се, каже, и да покуша да поправи односе у региону, а као добар знак на том путу види то што је председник Србије Томислав Николић прихватио позив да посети Сарајево.

Такође, истиче да је потребно поправити односе са Загребом и верује да ће ту бити искорака у току његовог председавања.

„Европа и регион су приоритети ових осам месеци колико ћу ја водити председништво”, поручује Иванић.

Грађанима БиХ, поводом предстојећих празника, пожелео је добро здравље, срећу, посебно породичну.

„Грађанима Босне жзелим више спремности на договоре, мање екстремизма и искључивости, мање типичне босанско-херцеговачког ината, више разума, толеранције и уважавање интереса других. Грађанима РС желим ако ишта мало оптимизма у еклономски развој, да дође до првих помака и озбиљнијих инвестиција”, казао је он. (Танјуг)