Ја имам председнички таленат

Велики политички ријалити шоу увелико траје, иако његово емитовање није ни почело. Како објаснити такву паранормалну ситуацију са форматом „Ја имам председнички таленат”?

У земљи која се налази у сталном предизборном стању, забава никада није ни прекинута. Само се мењају чланови жирија и водитељ. Ко би могао да седи пред кандидатима и процењује њихову даровитост? Богољуб Карић био би свакако звезда, после повратка из изгнанства где је, уместо у избегличком кампу, боравио у џакузију.

Мада се са Богијем никада не зна, јер је пре рока на „Фејсбуку” привукао више од 100.000 фанова, те га можда атмосфера понесе, па се пресели у кандидате. Мада сумњам у то. Карић је пре 12 година био жртва старе клетве: ко се политике лати, од политике погине! Зашто би поново гинуо, када му са капиталом, иако није марксиста, иде много боље.

Његов архинепријатељ Млађа Динкић је ослобођен свих оптужби истога дана кад и Богољуб. Зашто не би у дуету, свирајући гитаре, певушили неку од балада које је Млађа компоновао за Драгана Којића Кебу? То помирење било би гледаније од емисије „Све за љубав”. 

У таквој подели улога Борис Тадић, председник у два мандата, био би пратећи вокал. Некада је признао да се буди уз Северинине песме.

Сва тројица се одлично разумеју у политику, музику и кадровање. 

Уочи финала у априлу, када ће се бирати нови станар куће на Андрићевом венцу са петогодишњом плаћеном киријом, гледаоци неће гласати ес-ем-есом, већ кружићем на бирачком листићу.

Неко се већ кандидовао, на некога се основано сумња да ће ући у шоу, а продукција обећава и велика изненађења… Ко су заправо они и ко је међу њима будући талентовани председник?  

Александар Вучић

Колико знам, премијер се не коцка, осим кад некога од својих пажева понекад пошаље у кладионицу, да му уплате тикет. Човек који нарочито није склон рулету, неће дозволити да без навођења пусти куглицу да упадне у рупицу са погрешним именом.

Такву грешку су учинили и Слоба и Борис. Први почива под липом, други је још у свом филму, непознатог жанра. То је недавно учинио и Бојко Борисов у Бугарској, препуштајући политичку судбину посреднику.

На Балкану, а нарочито у Срба, то је једнако мудро као ставити главу на пањ и размишљати хоће ли победник у рукама држати секирче или ће позвати масерку. Зато Вучић најављује да ће кампања бити кратка, а да ће о подршци Томи размишљати до последњег тренутка, пуштајући све остале да се исцрпе и прођу кроз таблоидни скенер, док му читају мисли.

Хоће ли у тој езотеричкој работи помоћи загонетна визија искусног Немца Герхарда Шредера који у будућности Вучића види као председника државе или председника владе?

Тако је пријатељ Герхард најавио могућу председничку кандидатуру Вучића, а вероватноћа да је то учинио без договора са српским канцеларом једнака је истини да ће Небојша Стефановић изјавити како је све време Тому Николића, уместо Аце, звао – тата.  

Томислав Николић

Предавши СНС Вучићу, обојица су пустили сузу. Тома зато што је знао да, иако инаугурисан у број један, препуштањем странке човеку број два – добровољно заузима његово место.

Вучић је лио сузе радоснице, показавши да ипак има емоције, јер је, испраћајући Тому из странке, знао да преузима престо.

Да Тома може да врати време, тога дана би плакао само Вучић. Без подршке партије коју је основао, најавио је да ће кандидатуру објавити до Божића.

Било је то сасвим логично размишљање председника. Више се узда у подршку Свевишњег, него у Вучића. Али, Вучић је тај тренутак одложио за Сретење, када ће ипак заједнички објавити име кандидата.

Да ли ће Тома добити рођендански поклон или чланство у ПИО фонду? Судбина је иронична према Томи. Први је дешифровао Тарабићево пророчанство, видећи жуте људе који ће попити Мораву, а Вучић је довео Кинезе да купе железару. Од Путина је добио срдачно писмо, а Вучић је купио „мигове”.

Али председник који је са стиропора ускочио на Андрићев венац, док је Борис то време проводио пред огледалцетом, непрскани је политичар, што значи да поседује урођени инстинкт, шумадијску лукавост и стрпљење да чека тренутак када ће узвратити.

Војислав Шешељ

Најталентованији шоумен који је трошио свој природни таленат махом на деструкцију, представља примерак из плејаде политичара тешке категорије. Интелигентан као чланство Петнице, можда ће дочекати прилику да уђе у други круг.

А тада је све могуће. Питање је само, да ли Воја то уопште жели, јер је такву позицију, под још неразјашњеним околностима у време Слобе, препустио Милану Милутиновићу претходно победивши Зорана Лилића.

Наиме, остала је мистерија како је Дреница са 110 одсто гласала за социјалисту.

Војвода је, ако се већ играмо игре истине, истински победник последње три деценије. Његов син Брут је шеф државе, његово најдраже детенце је премијер, Маја Гојковић је председница парламента, а Јоргованка Табаковић гувернерка централне банке. Они су полазници Војине политичке школе, која је од кумровачке идејно скренула ка четничкој.

Већ видим Шешеља како са радикалском подршком демонстрира поред Томиних викендица на Сави, грицка такозване продемократске кандидате, а потом се обрушава на патриоте. Свој утицај војвода не демонстрира кроз формалне функције, већ кроз скривену моћ.

Зато ће, ако се кандидује Вучић, без идеолошких предрасуда, преузети улогу његовог Радничког батаљона. Цену те жртве знаће само њих двојица. 

Вук Јеремић

Пошто није постао Бан Ки Вук, Борисов ученик у Првој београдској гимназији, а потом и шеф дипломатије, учиниће све да врати еволуцију уназад и трансформише се у Вучића.

Кампања на Ист риверу за генералног секретара УН Јеремићу је служила као претпремијера председничког надигравања у Србији.

Још док је био жут, патриоте су жалиле што је ушао у демократску шуму, сматрајући да је залутао и да је много ближу Коштуничином шумарку.

Јеремић је, заправо, реплика Коштунице с наочарима, формиран међу Борисовљевим баронима као патриотски инцидент, који је толико недостајао јапијевској екипи да би се допала широким народним масама.

Знали су да им у екипи недостаје Куста без браде, како би обичан свет, по шумама, горама и предграђима, некако сварио проевропски блок.

Вучићевци зато превентивно провлаче Вука по таблоидима, док демократе за сада то не чине отворено, али вероватно им је мрско да им њихов бивши члан покупи бираче, преузме инфраструктуру и пошаље Шутановца на Пасуљанске ливаде.

Вук је зато опрезан, знајући да ће, уместо са Црвенкапом, имати посла с ловцима и Чедом.

Његов план је да се домогне другог круга и тако створи референдумску атмосферу против Вучића, без обзира на то да ли ће се премијер кандидовати.    

Саша Јанковић

Заштитник грађана је миљеник грађанске Србије, али је питање хоће ли га ван тог такозваног елитистичког круга препознати лумпенпролетеријат чији гласови пресуђују на изборима. Сашина грешка је што није дао оставку, па је са места омбудсмана најавио кандидатуру.

Друга грешка је што је то учинио прерано, отворио је карте и Вучић није могао да пожели лепши поклон за Нову годину. Добио је драгоцену грађу коју већ разрађују тиражни таблоиди, што ће се прангијати и у телевизијском формату, на Жељковој телевизији.

Без искуства у закулисним политичким играма, где се Шешељ осећа као у Батајници, Тома као у Бајчетини, а Вучић као код Меркелове, кандидат-омбудсман ће доживети јединствено искуство. За сада га подржава отцепљени део Пасторових Мађара и Нова странка Зорана Живковића који је већ рекао да је Саша кандидат нормалне Србије.

Са таквом дијагнозом неће бити задовољни они са другачијом клиничком сликом. Биће занимљив однос Јанковића и Вука Јеремића, јер обојица рачунају на слично бирачко тело, те је питање хоће ли размењивати пољупце или ударце.

Али, Јанковић је сада ушао у црну рупу српске политике и видећемо хоће ли му твитер заједница осветлити пут. Хоће ли миљеник друге Србије ући у други круг? Само ако се извуче из деветог круга кампање. Ако успе, постаће историјски примерак.

Ивица Дачић

Прво се најавио као кандидат, а онда одјавио, пославши поруку да црвени неће подржати Тому као заједничког коалиционог кандидата.

Тако је послао поруку Вучићу да ће му остати веран, али је истовремено та порука међу подељеним социјалистима протумачена као још једно понижење пред напредњацима.

Ивица је на први поглед на ивици, јер зна да ће с времена на време Бранко Ружић, који припрема терен да у будућности постане Ивица уместо Ивице, оплести по Вучићу.

Али, човек којем моћна Рускиња Марија Захарова у српском јелеку преко друштвених мрежа шаље дирљиве поруке, ван свих дипломатских правила, чини Дачића неодољивим у Москви – као да се прерушио у Милоша Биковића.

Иако Ивица зна енглески као гугл-транслејт, шармирао је давно и западну сферу, баронесу Кетрин Ештон, мада ни Могеринијева није имуна на соло деонице певача из Житорађе. Шта Ивица зна што остали не знају? Пева као кад Халид Бешлић има грип.

Али уме да игра. Србима још од мањинске Коштуничине владе показује како су силе мрака и хаоса из прошлости најбоља гаранција за срећнију будућност. Сви су се смејали. Смејао се и он. Али свима онима који су му се смејали.

Јавља ми се да ће се његово лице посебно растегнути, ако се Вучић кандидује и победи а потом објави име наредног мандатара. Да ли ће то бити фацијалис или кез.

Бошко Обрадовић

Стилизовани дверјанин није похађао ни Шешељову политичку школу, нити је био Слобин стипендиста.

Одгајан на вредностима славјанства и сербства, Бошко је схватио да неће имати шансу да се примакне цензусу, те је одбацио појање, спојио старе школе мишљења и тако израстао у парламентарног фајтера. Саши Радуловићу је оставио да се бави перформансима.

Бошкова тактика је да удара у најјачег, те Маја Гојковић много више гледа како да му искључи тон, него што посматра Ристичевића. Бошко је свестан да ће његова кампања представљати тек брендирање Двери за неке наредне изборе, а то може бити већ сутра.

Сумњиче га да је прошао кроз руски фотошоп, иако му спочитавају да је у врху Двери жена блиска Ленглију. Чини се да му то прија, јер за имиџ је свака нова контроверза предност, а не хендикеп. Како задире у Шешељово бирачко тело, сукоби са Војводом ће повећати гледаност.

Ту Бошко нема нарочите шансе, али ће доживљај бити спектакуларан. Гледаност ће расти, а са њима и бирачи. Када бих се кладио на Бошка, дугорочно бих играo „из икса у кеца”.