Никада нисам живела на ловорикама

Увек сам се трудила да дела говоре уместо мене. Да будем јака у достигнућима, а не на речима. Због тога, година 2016. је за мене била година у којој сам испунила бројне циљеве, како на самом кошаркашком терену, тако и на пољу друштвеног рада у мојој Србији.

Покрет за женску кошарку, који девојчицама основношколског узраста пружа могућност бесплатног тренирања је нешто чему посвећујем велику пажњу и енергију, што ћу наставити да чиним и у 2017. години и то у још већој мери.

Изузетно сам поносна на оно што смо до сада постигли, што смо једну амбициозну идеју преточили у пројекат који се данас спроводи на девет локација у Београду и Србији, где на 26 тренинга недељно долази 400 девојчица. И ту немам намеру да се зауставим.

Већ смо задали неки скромни циљ да стигнемо свуда где постоји интересовање девојчица за кошарку, а верујем да га има, како би се број малих кошаркашица представљао са четири цифре у децембру 2017. године.

С једне стране, желим да створим што већу базу девојчица које ће себавити кошарком, да им дам могућност да достигну своје идоле,кошаркашке репрезентативке Србије, и да из те базе добијемо кандидаткиње за национални тим.

Са друге стране, можда и важнији јенаш приступ, где девојчице осим кошарке учимо и правим вредностима, како би опет могли да створимо здраво друштво, где ће се ценити знање и све оне позитивне људске особине.

Није лако, имам добар тим сарадника који брину о томе да свака девојчица у Покрету има најбољи могући третман и да са великим осмехом долазе и одлазе са тренинга,што свима нама у Покрету представља највеће задовољство.

Желимо да пружимо подршку њиховим родитељима у подизању и васпитању. Врло озбиљно мислимо о сваком сегменту и улажемо много љубави и енергије у овај пројекат.

Ово је једна изузетно лепа и друштвено корисна иницијатива, а признања и подршка за рад нам стижу са свих страна,због чега се осећам задовољно и испуњено, поготово што је све урађено у години у којој је наша женска репрезентација освајањем бронзане медаље у Рију направила вансеријски резултат.

Када сам бронзу у Рију назвала чудом, мислила сам на то што смо као мала земља, у којој тимови из прве женске лиге практично једва преживљавају, у конкуренцији таквих светских велесила показале срце, карактер, јединство и што смо знале да сав уложен труд и напоран рад преточимо у победничку кошарку на паркету.

Били смо тим у сваком смислу, са истом мисијом – да у сваком тренутку на терену пет играчица пружа свој максимум.

И то се видело у најбитнијој утакмици на турниру, када смо победиле Аустралију, а поготово у мечу за бронзано одличје, опет против Француске, када нам је у глави основна мисао била „Па нећемо се ваљда после свега ми у Србију вратити без медаље“.

Дуг период смо прошли заједно, много успона и падова, много уложеног труда, рада, емоција, енергије да би се дошло до коначног циља.

Покрет за женску кошарку је мој допринос светлој будућности, али треба мислити исто тако и о актуелним кошаркашицама у Србији, о клубовима, о такмичењу, о свему што може да помогне у континуираном прављењу добрих резултата репрезентације.

Да се створе услови да клубови стану на ноге, да такмичење добије на снази, како би нам играчице сазревале и добијале на квалитету у Србији.

Галатасарај је од прошлог лета мој нови професионални изазов, моја нова мисија. Стигла сам како бих помогла младим турским играчицама да у оквиру мог система изађу на велику сцену. Веома сам задовољна како се тренутно ствари одвијају.

На располагању имам изванредну групу играчица, које су сјајне особе, спремне за одрицање у корист тимског успеха.

Пре почетка сезоне сви су нам предвиђали борбу за опстанак у турској лиги, а ми смо тренутно у врху националног шампионата и обезбедили смо пласман у другу фазу Еврокупа без пораза. Не одустајем од основне идеје и знам да је пут до врха процес који мора да се прође у свим корацима.

Никада нисам живела на ловорикама. Свесна сам да само вредним и константним радом могу да стремим ка највећим висинама.

Свака победа, сваки пораз, сваки тренинг је донео неко ново искуство. Увек сам се трудила да растем, да сенадограђујем знањем. И зато и даље пред себе постављам високе циљеве у свему што радим у животу.