Nikada nisam živela na lovorikama

Uvek sam se trudila da dela govore umesto mene. Da budem jaka u dostignućima, a ne na rečima. Zbog toga, godina 2016. je za mene bila godina u kojoj sam ispunila brojne ciljeve, kako na samom košarkaškom terenu, tako i na polju društvenog rada u mojoj Srbiji.

Pokret za žensku košarku, koji devojčicama osnovnoškolskog uzrasta pruža mogućnost besplatnog treniranja je nešto čemu posvećujem veliku pažnju i energiju, što ću nastaviti da činim i u 2017. godini i to u još većoj meri.

Izuzetno sam ponosna na ono što smo do sada postigli, što smo jednu ambicioznu ideju pretočili u projekat koji se danas sprovodi na devet lokacija u Beogradu i Srbiji, gde na 26 treninga nedeljno dolazi 400 devojčica. I tu nemam nameru da se zaustavim.

Već smo zadali neki skromni cilj da stignemo svuda gde postoji interesovanje devojčica za košarku, a verujem da ga ima, kako bi se broj malih košarkašica predstavljao sa četiri cifre u decembru 2017. godine.

S jedne strane, želim da stvorim što veću bazu devojčica koje će sebaviti košarkom, da im dam mogućnost da dostignu svoje idole,košarkaške reprezentativke Srbije, i da iz te baze dobijemo kandidatkinje za nacionalni tim.

Sa druge strane, možda i važniji jenaš pristup, gde devojčice osim košarke učimo i pravim vrednostima, kako bi opet mogli da stvorimo zdravo društvo, gde će se ceniti znanje i sve one pozitivne ljudske osobine.

Nije lako, imam dobar tim saradnika koji brinu o tome da svaka devojčica u Pokretu ima najbolji mogući tretman i da sa velikim osmehom dolaze i odlaze sa treninga,što svima nama u Pokretu predstavlja najveće zadovoljstvo.

Želimo da pružimo podršku njihovim roditeljima u podizanju i vaspitanju. Vrlo ozbiljno mislimo o svakom segmentu i ulažemo mnogo ljubavi i energije u ovaj projekat.

Ovo je jedna izuzetno lepa i društveno korisna inicijativa, a priznanja i podrška za rad nam stižu sa svih strana,zbog čega se osećam zadovoljno i ispunjeno, pogotovo što je sve urađeno u godini u kojoj je naša ženska reprezentacija osvajanjem bronzane medalje u Riju napravila vanserijski rezultat.

Kada sam bronzu u Riju nazvala čudom, mislila sam na to što smo kao mala zemlja, u kojoj timovi iz prve ženske lige praktično jedva preživljavaju, u konkurenciji takvih svetskih velesila pokazale srce, karakter, jedinstvo i što smo znale da sav uložen trud i naporan rad pretočimo u pobedničku košarku na parketu.

Bili smo tim u svakom smislu, sa istom misijom – da u svakom trenutku na terenu pet igračica pruža svoj maksimum.

I to se videlo u najbitnijoj utakmici na turniru, kada smo pobedile Australiju, a pogotovo u meču za bronzano odličje, opet protiv Francuske, kada nam je u glavi osnovna misao bila „Pa nećemo se valjda posle svega mi u Srbiju vratiti bez medalje“.

Dug period smo prošli zajedno, mnogo uspona i padova, mnogo uloženog truda, rada, emocija, energije da bi se došlo do konačnog cilja.

Pokret za žensku košarku je moj doprinos svetloj budućnosti, ali treba misliti isto tako i o aktuelnim košarkašicama u Srbiji, o klubovima, o takmičenju, o svemu što može da pomogne u kontinuiranom pravljenju dobrih rezultata reprezentacije.

Da se stvore uslovi da klubovi stanu na noge, da takmičenje dobije na snazi, kako bi nam igračice sazrevale i dobijale na kvalitetu u Srbiji.

Galatasaraj je od prošlog leta moj novi profesionalni izazov, moja nova misija. Stigla sam kako bih pomogla mladim turskim igračicama da u okviru mog sistema izađu na veliku scenu. Veoma sam zadovoljna kako se trenutno stvari odvijaju.

Na raspolaganju imam izvanrednu grupu igračica, koje su sjajne osobe, spremne za odricanje u korist timskog uspeha.

Pre početka sezone svi su nam predviđali borbu za opstanak u turskoj ligi, a mi smo trenutno u vrhu nacionalnog šampionata i obezbedili smo plasman u drugu fazu Evrokupa bez poraza. Ne odustajem od osnovne ideje i znam da je put do vrha proces koji mora da se prođe u svim koracima.

Nikada nisam živela na lovorikama. Svesna sam da samo vrednim i konstantnim radom mogu da stremim ka najvećim visinama.

Svaka pobeda, svaki poraz, svaki trening je doneo neko novo iskustvo. Uvek sam se trudila da rastem, da senadograđujem znanjem. I zato i dalje pred sebe postavljam visoke ciljeve u svemu što radim u životu.