Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где је данас будућност српског фудбала

Најбољи трансфер у међувремену остварио Александар Митровић ког је Њукасл платио 18,5 милиона евра, док је Сергеј Милинковић Савић прешао у Лацио за 10 милиона
Где је данас будућност српског фудбала
(Фото И. Милутиновић)

У 2016. години поново није било превише разлога за славље када је српски фудбал у питању. Клубови који су нас представљали у Европи (Црвена звезда, Партизан, Војводина и Чукарички) нису успели да изборе групну фазу ниједног Уефа такмичења, док се сениорски национални тим није пласирао на Европски шампионат у Француској.

А репрезентација је добрим резултатима у текућим квалификацијама за Мундијал у Русији почела да враћа наду навијача да се коначно може домоћи неког великог такмичења.

Мада иако заузима друго место у групи у којој су и Ирска, Велс, Аустрија, Грузија и Молдавија до краја квалификација има још доста да се игра.

Готово по правилу сваке године нас обрадују млађе категорије. Тако је било и ове пошто је репрезентација до 21 године изборила пласман на Европски шампионат који ће наредне године бити одржан у Пољској.

Екипа састављена од фудбалера који су били омладински прваци Европе за узраст до 19 година (ЕП у Литванији 2013) и шампиони света за узраст до 20 година (СП на Новом Зеланду 2015) надметаће се са Шпанијом, Португалијом и Македонијом. Петорица фудбалера, Предраг Рајковић, Милош Вељковић, Сергеј Милинковић Савић, Немања Максимовић и Мијат Гаћиновић, ће на предстојећем шампионату имати посебан мотив.

Наиме, они су освојили златне медаље и у Литванији и на Новом Зеланду, а уколико би наш тим освојио медаљу и у Пољској остварили би својеврстан „хет-трик” одличја у млађим категоријама. 

Од играча који су играли у ове две селекције (годиште 1994. и млађи) само се Александар Митровић усталио у сениорској репрезентацији. Првотимац Њукасла је за најјачи састав одиграо 26 утакмица на којима је постигао седам голова.

Шансу да се докаже добио је и Предраг Рајковић који је пет пута бранио за сениорску екипу, али само једном на званичном мечу. Андрија Живковић је добио шансу на четири пријатељска и једном званичном сусрету, поставши тако најмлађи дебитант за српску сениорску репрезентацију.

Немања Максимовић је играо на три пријатељска меча, као и Марко Грујић, Саша Здјелар на два, док је Сергеј Милинковић Савић позиван у А репрезентацију, али још није дебитовао. Станиша Мандић је у међувремену из „патриотских разлога” одлучио да заигра за Црну Гору за коју је наступао четири пута.

Пре одласка на Нови Зеланд Србија је у свом тиму имала само четири интернационалца. Добре игре на првенству најбоље је „уновчио” старији од браће Милинковић Савић.

Сергеј је за десет милиона евра прешао из Генка у Лацио, у ком се брзо изборио за место у стартној постави и за који је на 50 мечева у свим такмичењима постигао шест голова.

Марко Грујић је за седам милиона евра заменио дрес Црвене звезде Ливерпуловим (Звезда затим дала милион евра да би га довела на позајмицу) што је био један од највећих трансфера „црвено-белих” за последњих десетак година. Он још није успео да се наметне тренеру Јиргену Клопу, али је већини играча потребно време да се навикне на стил игре у енглеском првенству.

Мијат Гаћиновић је за два милиона евра прешао из Војводине у Ајнтрахт из Франкфурта, а за немачки клуб, који је тренутно четврти на табели, је на 23 меча био два пута стрелац. Немања Максимовић је постао један од најбољих играча Астане, а већ пар дана се помиње да би могао да пређе у Португалију или Шпанију.

Максимовић је био најзаслужнији што се казахсански клуб прошле сезоне по први пут пласирао у Лигу шампиона пошто је постигао одлучујући погодак против АПОЕЛ-а.

Предраг Рајковић је за три милиона евра прешао из Звезде у Макаби из Тел Авива чији је сада стандардан „чувар мреже”, а са израелским тимом је играо и у Лиги шампиона. За место првог голмана се изборио и Вања Милинковић Савић који је ове године незаменљив у Лехији из Гдањска.

Немања Антонов има солидну минутажу у Грасхоперсу, као и Филип Манојловић који се након позајмице у Бачкој изборио за место првог голмана у Црвеној звезди. Након прошле сезоне коју је играо за други тим Сосиједада Срђан Бабић је ове године прешао на позајмицу у Реус депортију за коју је одиграо седам сусрета у другом по рангу шпанском такмичењу.

Саша Здјелар ове сезоне није одиграо ни минут за Олимпијакос, Милан Гајић је „бранио боје” Бордоа на пет мечева, док се Милош Вељковић у финишу сезоне усталио у стартној постави Вердера. Андрија Живковић је играо само на по једном мечу у првенству и купу за Бенфику, а његов саиграч Иван Шапоњић игра за Б тим португалског клуба.

Радован Панков је играо на пет мечева за Урал. Некада велика Звездина нада Филип Јанковић сада је члан словеначке екипе Радомље за коју је наступио на осам сусрета. Стефан Илић и Стефан Милошевић су овог лета из Спартака прешли у клуб из Љутице Богдана, али још нису успели да се наметну Миодрагу Божовићу.

Исти случај је и са Вукашином Јовановићем који је за два милиона евра прешао у Зенит, али је до сада играо само за други тим руског клуба. Станиша Мандић је изгубио место у стартној постави Чукаричког, а Миладин Стевановић је играо само на шест сусрета за Кајзериспор.

Од годину дана старије генерације највише је плаћен Александар Митровић кога је прошле године Њукасл платио Андерлехту 18,5 милиона евра поставши пети најскупљи играч у историји клуба (извор „Трансфермаркт”). Он је за „свраке” на 50 мечава постигао 14 голова.

Ове сезоне је „експлодирао” Урош Ђурђевић који је после неколико година таворења у Витесеу и Палерму овог лета појачао Партизан. Он је други стрелац „црно-белих” са девет погодака, а за младу репрезентацију чији је капитен у квалификацијама се исто толико пута „уписао” у листу стрелаца.

Дејан Мелег се после неуспешне епизоде у Ајаксу зимус вратио у Војводину чији је ове сезоне један од најбољих играча. У Словану је у последње време стандардан Александар Чаврић који је на десет мечева постигао два гола...

Што се селектора тиче предводник „златних Новозеланђана” Вељко Пауновић је сада тренер Чикага. Љубинко Друловић, који је водио омладинце првог места у Литванији, је након тог успеха био селектор сениорских репрезентација Србије и Македоније као и тренер Партизана, а тренутно је без посла.

Томислав Сивић који је садашњу младу репрезентацију предводио на путу до Пољске недавно је поднео оставку, а још је непознато ко ће га заменити на тој функцији.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Milanovic
U proslosti

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.