Европска судбина Србије под малтешком диригентском палицом

Колико ће Малта, земља с нешто више од 400.000 становника, у срцу Медитерана, надомак Африке, која је 1. јануара од Словачке преузела шестомесечну „диригентску палицу” над Европском унијом, моћи да учини за Србију?

Малтешки званичници обећавају да ће њихова земља искористити председавање ЕУ да уједини Европу и да ће бити посвећена процесу проширења. Чињеница је, међутим, да ће та мала земља на кормилу Уније бити до лета, у веома неповољним европским приликама, од „брегзита”, преко избора у важним чланицама, до мигрантске кризе, као и да су главни прокламовани приоритети њеног шестомесечног председавања безбедност и економија.

Ипак, Београд верује да ће Малта, која први пут председава Унијом откако је 2004. постала њена чланица, бити у позицији да допринесе евроинтеграцији Србије. Јер, председавање ЕУ, како се истиче, јесте и питање имиџа за мале чланице, па се оне труде да не говоре у своје име, већ у име свих.

„Улога земље чланице која шест месеци председава ЕУ, за нас као земљу кандидата у процесу преговора, веома је значајна. Председавајући може да у своју агенду председавања унесе тему проширења као важну, што је Словачка и урадила, и самим тим да стави део фокуса и осталих земаља чланица на земље кандидате и преговоре. Председавајући такође може значајније да погура неке теме и да лобира код других земаља и, у том смислу, ми очекујемо да ће Малта, иако на своју агенду није ставила тему проширења, наставити с позитивним односом према процесу проширења”, истиче Јадранка Јоксимовић, министарка задужена за европске интеграције.

Јоксимовићева за „Политику” каже да верује и да ћемо већ у првој половини године отворити нека од поглавља за која смо добро припремљени. То се најпре односи на поглавље 26, које није ни требало да буде пролонгирано, имајући у виду објективне критеријуме, али и за нас веома важна поглавља 20 (индустријска политика и предузетништво) и 29 (царинска унија), за која би ускоро требало да усвојимо преговарачке позиције на Влади.

Од Јоксимовићеве сазнајемо и да ће у другој половини јануара на Малту, поред редовног састава земаља чланица, бити позвани и министри за европске интеграције земаља кандидата, „што је веома добра, одскора установљена пракса, где можемо да разговарамо и изнесемо своја очекивања и припремљеност за даљу динамику процеса преговора”.

Малта ће као председавајућа, представницима радне групе за проширење (КОЕЛА) свих земаља чланица ЕУ организовати и посету Београду, „што ће додатно допринети разумевању и информацијама о томе колико и како Србија напредује на ЕУ путу”.

Јоксимовићева напомиње и да је идућа година посебно изазовна, како за Србију као кандидата, тако и за Малту као председавајућег, с обзиром на то да се у неколико чланица одржавају важни избори – у Немачкој, Холандији, Француској – као и да ће ситуација после неуспешног референдума у Италији произвести неке промене, „што ће свакако на неки начин утицати и на процес и динамику проширења”.

Ипак, њена очекивања од малтешког председавања су позитивна. „Верујем да ће се инсистирати на поштовању испуњености објективних критеријума кад је у питању отварање поглавља и да ћемо поглавља за која смо спремни отварати без проблема какве смо имали до сада”, каже министарка, која посебно наглашава да је председавање Словачке ЕУ током последњих шест месеци 2016. било корисно и продуктивно за европске интеграције Србије.

„Отворили смо четири важна поглавља, 23 и 24, која су суштинска политичка и реформска поглавља која се тичу владавине права, а крајем године отворили смо и поглавље пет, које се односи на јавне набавке и које је важан инструмент у наставку борбе против корупције. Отворили смо и привремено затворили и поглавље 25, наука и истраживање”, сумира она.

На недавној панел дискусији посвећеној промени председавајућег Унијом, у ЕУ Инфо центру у Београду, Тања Мишчевић, шеф тима за преговоре о приступању Србије ЕУ, истакла је да су у току припреме за дискусију с Комитетом ЕУ за проширење о могућим поглављима за прву половину 2017. године. На питање да ли Малта као мала земље може да помогне приликом блокада поглавља са којима се Србија суочава, Мишчевићева је пре неколико дана рекла да управо мале земље највише полажу на добро председавање. „То је за њих ствар имиџа”, поручила је и додала да Малта као председавајући неће говорити у своје име, већ у име свих 28 држава чланица.

Истовремено, представник Малте у Савету ЕУ Фабијан Псаила на поменутом панелу је изјавио да ће се његова земља, кад је реч о проширењу и региону западног Балкана, посветити искључиво Србији и да ће приоритет током председавања бити промовисање јединства Уније.

Када је у јануару прошле године премијер Малте Џозеф Мускат боравио у Београду и том приликом се срео са премијером Александром Вучићем, он је такође истакао да његова земља заговара проширење. Тада је рекао и да су добро упознати са проблемима земаља кандидата и да су спремни да помогну. Подршку своје земље понудио је и у мају, у честитки председнику српске владе поводом изборне победе.

Малтешки премијер недавно је најавио и да теме ЕУ у првих шест месеци 2017. неће бити само „брегзит” и миграције, наводећи да су они „природно градитељи мостова” и да желе да раде на компромисима који ће омогућити да ЕУ иде у будућност. У другој половини 2017, после Малте, кормило ЕУ преузеће Естонија. Она на то место долази уместо Велике Британије која је званично одустала од председавања како би се усредсредила на припреме за иступање из ЕУ.