До прве исплате – много корака

Невоље које су је задесиле док је прикупљала папире за пензионисање апотекарка Љ. Г. из Зрењанина добро ће упамтити. После 37 година радног стажа и вишемесечног обијања прагова пензијског фонда у Новом Саду успела је да добије први пензијски чек. Али само на кратко. Јер, ревизор у покрајинском фонду, накнадном провером, установио је да у њеном случају ипак нешто недостаје. И онда опет ’Јово наново’, прича она, за наш лист.

Проблем је настао када је прелазила из државне у приватну апотеку. Тих месец дана прелазног рока није јој уписано као део радног стажа, тако да јој пензија за тај период није ни могла ући у основицу за обрачун.

Како би пресекла агонију, Љ. Г је решила да из свог џепа плати допринос за тих месец дана и тако повеже стаж окончавши ову пензијску рашомонијаду.

После шест месеци стигао је из фонда први чек на наплату, а ретроактивно су исплаћене и све заостале пензије. На време је пристигао и други чек. А онда је, уместо трећег чека, из пензијског фонда дошао допис да њено решење ипак није правоснажно, јер се појавила „рупа” у стажу од месец дана. Управо ону коју је платила из свог џепа, те да је неопходно да то што пре регулише.

Поучена претходним искуством, Љ. Г. није преостајало ништа друго него „пут под ноге” од Ковачице до Зрењанина одакле је поново требало тражити доказе да је радила. Пошто је схватила да ће ако све не узме у своје руке изгубити још много времена да докаже да има „мушки стаж” од 37 година рада, Љ . Г. се жалила надлежном ревизору доказавши му да је она сама уплатила допринос за тих месец дана и да проблема, што се ње тиче, заправо и нема.

Апотекарка Љ. Г. каже да је имала среће да тих шест месеци колико је чекала на први чек од чега да живи, али шта је са онима којима је чек једини извор примањa. Шта да раде док поштар први пут не зазвони. Тим пре што се некада на први новац чека и дуже од пола године. А закон је изричит да на принадлежности не би требало чекати дуже од два месеца.

Тако уместо да одлазак у заслужену пензију после 35 и 40 година преданог рада буде чин који подразумева неку врсту унутрашњег задовољства, чекање на први чек неретко преседне. Пензионеру често није уопште свеједно када ће му поштар донети прву пензију, поготово ако је радио у предузећу које, упркос законској обавези, избегава да му исплати отпремнину, најмање у висини три просечне плате.

(/slika2)Статистика Фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених показује да до два месеца пензију чека у просеку око 50 одсто дојучерашњих радника. Од три до четири месеца на први чек чека око 30 одсто, на пет до шест месеци, али и дуже од пола године у просеку око 15 одсто пензионера.

Мада се најчешће мисли да је главни кривац за одуговлачење у исплати пензије управо ПИО фонд, надлежни тврде да има и тога, али у врло малом проценту, те да је највећи проблем у непотпуној документацији оних који подносе захтев за пензионисање.

Из године у годину Фонду стиже све већи број захтева за пензионисање. Само је лане, како је потврђено „Политици” у ПИО Фонду, издато 86.000 нових решења за пензионисање. Ако се има у виду колики је то посао, а да је премало запослених да на време обраде све предмете, онда је јасно и да је то један од разлога зашто се са решењима отеже.

Како се цела ствар не би пролонгирала, из Фонда апелују да свако ко почне да размишља о пензији у својој филијали фонда одмах узме листинг са зарадама и подацима о стажу који се бесплатно добија. Тако ће видети да ли у ствари има онолико стажа колико је он сам рачунао. По закону признаје се само стаж за који је плаћен допринос. Ништа не вреди ако је он уписан у радну књижицу, а није регистрован у матичној евиденцији. Стаж се најпре тражи у предузећу, али ако нема података или је фирма пропала, а документација нестала треба помоћ потражити у архиву града, а, уколико је отворен стечај предузећа, у Трговинском суду.

Они који испуњавају услове за пензију добиће на шалтеру потврду на основу које ће моћи да овере здравствену књижицу како би могли да се лече.

Оно што је, међутим, много чешћи случај, појашњавају у пензијском фонду, јесте да запослени немају појма да им послодавац за неке године радног стажа није уплаћивао доприносе и да због „рупе” у стажу неће моћи у законском року да добије решење о пензији. Често се дешава да подносилац захтева пропусти да сакупи све папире за пензионисање те тако непотпуна документација продужава рок за исплату прве принадлежности.

Све до тренутка док се она не комплетира. Чак и када се мисли да су сви папири на гомили, довољно је да се, кажу у Фонду ПИО, при попуњавању неког од образаца погреши само за једну цифру, приликом, примера ради, уписивања матичног броја, и да због тога дође до опште „пометње”. Цео предмет тада иде поново на обраду, тражи се грешка, позива обвезник да допуни документацију или исправи грешку, што све додатно одузима време за примање првог чека.

На коначно решење о пензионисању чекају они који уз домаћи имају и инострани стаж, поготово из бивших југословенских република. Како би избегли да дуго пошто стекну услове за пензију чекају на решење о пензионисању, њима се препоручује да филијали фонда у месту пребивалишта поднесу захтев за потврђивање стажа. Потребно је приложити фотокопију радне књижице и личне карте, а фонд ће захтев проследити по службеној дужности. Изузетак су само они са стажом из Словеније, са којом Србија нема споразум о социјалном осигурању, па сами морају да се обраћају тамошњим фондовима.

У Фонду ПИО појашњавају да ако и нема свих података о стажу да будући пензионери и без тога имају услове за пензионисање добиће привремено решење и износ принадлежности. То се практикује и када је човек радио на просторима бивше Југославије како би имао бар нека примања. Када се прикупе сви потребни подаци стиже коначан износ и разлика.

Месечно се пензионише више од 6.000 дојучерашњих запослених који су поднели захтев за пријем првог чека. Статистика показује да после свих перипетија око исплате првог чека већина пензионера принадлежност прима пет година. Таквих је закључно с децембром 2006. године у Србији било 34,03 одсто. Између 11 и 15 година чек прима 22,39 одсто, док 30 и више година пензије прима тек 0,61 одсто најстаријих.