Мења ли Букурешт политички курс

Од нашег дописника
Букурешт – После вишенедељних политичких напетости изазваних намерама председника Клауса Јоханиса да некако промени смисао резултата парламентарних избора од 11. децембра и да на власти задржи своје десничарске пулене, изборне губитнике, у Букурешту је образована нова влада коју предводи мало познати левичар из Темишвара Сорин Гриндеану(42), бивши министар комуникација.

Познато је да су румунске социјалдемократе (ПСД) постигле изненађујуће високу изборну победу (48 одсто свих парламентарних места) и заједно са својим коалиционим партнерима, „истинским либералима” (АЛДЕ – шест одсто места) обезбедили солидну парламентарну већину, која им је дала сва права да образују своју владу. Уз парламентарну подршку странке румунских Мађара (УДМР) и  парламентарне групе која заступа националне мањине у доњем дому парламента, нова влада ће имати чак двотрећинску већину.

Румунски медији наглашавају да је председник Јоханис до последњег тренутка покушавао да на све могуће начине, чак и уценама, убеди лидере АЛДЕ да напусте коалицију са ПСД и да пређу на страну табора блиског председничкој палати, који је доживео прави изборни дебакл.

Када му није пошло за руком да поцепа добитничку коалицију, председник је, налазећи се на ивици уставности, са великом временском задршком, одбацио први предлог ПСД и АЛДЕ да мандат за састављање нове владе повери румунској Туркињи, муслиманки Севил Шајде (52), бившој министарки и великом стручњаку за питања развоја. За тај свој потез председник није навео никакав разлог, али је њему блиски пропагандни апарат пустио „објашњење” о „могућем” угрожавању „националне безбедности”. Та опасност, наводно, потиче из чињенице да је супруг Севил Шајде румунски држављанин „сиријског порекла” и да, наводно, преко њега могу државне тајне да доспеју у непожељне руке. Овај чин је изазвао праву буру негодовања.

Да би избегла озбиљну политичку кризу коалиција ПСД–АЛДЕ, иако је првобитно рекла да то неће чинити, подноси други предлог за мандатара нове владе. Али председник опет одуговлачи са одговором, купује време и кује нове планове. Узнемирена, победничка коалиција прети да ће бити принуђена да покрене поступак суспендовања шефа државе, па чак и да ће позвати масе да изађу на улицу.

Председник Јоханис увиђа опасност да му се истргну дизгини и пристаје да једним баналним СМС-ом именује Сорина Гриндеауа за мандатара нове владе. Али, драгоцено време је изгубљено и нова влада се образује у јануару 2017. уместо децембру 2016. И то без усвојеног државног буџета, што је велики хендикеп.

Лидер ПСД Ливију Драгнеа, који је у међувремену изабран за председника посланичког дома, задржао је у својим рукама све конце будуће владине политике. Владу ће усмеравати партија. Драгнеа није могао да претендује на премијерску фотељу, што би било нормално, јер је кривично осуђен на две године затвора условно због кршења изборног закона 2012. Међутим, он је тај који је направио владин програм и одредио ко ће ући у владу. Увео је углавном млађе људе, мало познате, али њему одане политичаре. У влади се нашло чак осам жена (једна трећина), што је неуобичајено за румунске прилике. Међу њима је и већ поменута Туркиња Севил Шајде, којој су поверени ресори регионалног развоја и европских фондова. Уједно она је и потпредседник владе . Ово наименовање се тумачи као шамар дат председнику Јоханису.

„Драгнеин програм” владе је веома амбициозан. Он предвиђа (са конкретним роковима) на стотине мера и законских нацрта. Опозиција тврди да је то „чисти популизам” који ће се обити о главу Румуна. Међутим, његов „отац” Ливију Драгнеа уверава аудиторијум да је потпуно остварив, али уз велике напоре и „много министарског труда”. Он је чак предвидео специјалну партијску комисију која ће из недеље у недељу проверавати шта је од плана остварено. „Румуни морају да осете да влада ради за њихово добро.”

По речима Ливијуа Драгнее, ради се о „новом румунском курсу” чија је срж заштита националних интереса. Он отворено говори о насушној потреби да се обустави „даља безобзирна пљачка” Румуније од стране међународних корпорација које „скидају сав кајмак” у домаћој привреди – која се углавном налази у рукама страног капитала.

Посебно се истиче потреба што скорије промене висине рудне ренте која је у Румунији најмања у Европи. „Код нас влада инхибиција према странцима... Румуни не треба да гутају све оно што им се намеће са стране”, поручује јунак недавних румунских избора Ливију Драгнеа, који се одједном истакао као личност број један у овдашњем шароликом политичком миљеу.

Првог јануара 2017. навршило се десет година од ступања Румуније у ЕУ. Само о томе је и говорио председник Клаус Јоханис у својој новогодишњој поруци румунском народу. Како се овде види, румунска спољнополитичка бусола остаје чврсто окренута према стратешком партнерству са САД, према НАТО-у и ЕУ. Остаје да се види како ће се нова оријентација унутрашњих механизама уклопити  у настајућа светска кретања.