Отпор потискивању историје Словена

Преношење два значајна споменика наше историје у центар Београда – Браниоцима Београда 1914–1918. и Руске славе – који се сада налазе на Новом гробљу, како тврди проф. др Божидар Митровић, научник и председник Друштва „Обједињење Срба” из Москве, у архитектонском и туристичком смислу било би на корист српског духа и опстанка. После осам деценија на београдском Новом гробљу, не би требало одлагати преношење ових споменика на достојно место у престоници, што је била замисао и њихових аутора, али и српског народа тог времена, тврди за наш лист Митровић, иначе доктор правних наука и шеф Катедре међународног, словенског и еколошког права Универзитета МНЕПУ у Москви.

Постављање ова два споменика у центру Београда у туристичком смислу би препородило Београд јер би о њима могло сатима да се прича, додаје професор.

– Мислим да би то био доживљај за све туристе из Европе и других крајева света. Не само да би препородило Београд него би га и спасло да не утоне сасвим у ноћне проводе и проституцију, да не постане туристички Бангкок Европе. Историјским и археолошким туризмом Београда и Србије морамо се супротставити секс-туризму, који нам се намеће – каже проф. др Божидар Митровић.

„Обједињење Срба” је први пут тражило да се споменици преместе у центар Београда 2012. године, у оквиру међународне научне конференције одржане у Москви.

– Имали смо низ пратећих манифестација, укључујући и изложбу „Непрекидност уметности Лепенског Вира” са 15.000 посетилаца, када смо демонстрирали како је нестајала, али упркос свему опстала, култура и историја Словена до 5. века. Тада сам указао да је потискивање ова два величанствена споменика, о којима говоримо, најочитија илустрација како је ова историја прекрајана и у 20. веку. Примио нас је убрзо потом помоћник министра културе Србије и проследио захтев Комисији за споменике и називе улица и тргова Скупштине града Београда – открива Митровић.

Њему, међутим, још није стигао никакав одговор ни од једне, ни од друге институције, али је у међувремену добио подршку од многих организација из Србије и из других земаља.

– Међународна конференција „На изворишту културе и науке” констатовала је да постављање ових споменика на Ново гробље представља пример потискивања словенске историје, започето још у Римској империји. Користећи методе криминалистике, на компаративном узорку нове историје реконструисао сам тада једну од највећих крађа и злочина у историји човечанства, тј. нестанак историје Словена до 5. века – истиче Митровић.

Недавно су грађевинари и бизнисмени, чланови управе „Обједињења Срба” извршили процену преноса ова два споменика у центар Београда.

– Мислимо да није у питању новац, већ воља и свест о неопходности исправљања овог греха према српском народу. Експерти су проценили новчана средства неопходна за демонтажу, транспорт и монтажу оба споменика, без припремних радова на новом терену и без пореза и такси. Износи за премештање споменика, тврдим, нису уопште велики, у поређењу са тиме каква би корист била од тога. Измештањем Споменика заштитницима Србије и Спомен-костурнице браниоцима Београда 1914–1915, која је и по указаним годинама засебна целина, добила би свој прави значај. Ликовне и архитектонске вредности костурнице и њене сличности са етруским гробницама тако би постале доступне посетиоцима преносом споменика. Исто је и са костурницом руских добровољаца са Солуна, која се налази испод Споменика руске славе, која би такође добила на значају – наводи Митровић.

Наш саговорник верује да ће и Аустрија подржати пренос споменика.

– Њиховим потискивањем на периферију историје и гробља, потиснута су и многа битна научна истраживања, што се стално враћа и обија о главу Словенима. Туризам је чаролија непрекидности. Њиме могу да се баве само људи од идеје, који осећају ту непрекидност духа, музике, хране и укупности прошлог, садашњег и будућег. Мислим да је дошао моменат да се разуме и реализује та идеја цикличности, која ће довести до преноса споменика у центар Београда – истиче проф. др Божидар Митровић.