Трговци патикама и СББ под лупом

Када учесник у картелу понуди сарадњу Комисији за заштиту конкуренције, грађани могу да рачунају да су веће шансе да ће још један картел бити откривен. Захваљујући програму ослобађања од казни, учесници у неким забрањеним споразумима имају прилику да се пријаве и дају податке, а заузврат буду ослобођени од казне, или да им она буде ублажена. У картелима пре или касније дође до проблема, посебно када дође време за поделу профита. Ово за „Политику” каже Милоје Обрадовић, председник Комисије за заштиту конкуренције.

Закон је и раније давао такву могућност?

Јесте, али сада је програм почео да функционише и то је добро. Програм користе много развијеније европске земље које су на овај начин решиле велике случајеве најтежих повреда конкуренције. Програм ослобађања од казне, како је званичан назив, организован је по узору на те европске земље. Учесник у картелском договору се може обратити Комисији анонимно, на пример преко посредника, информацијом са кратким описом забрањеног споразума, листом доказа и информација којима располаже, при чему не мора открити свој идентитет, идентитет осталих учесника и детаље тог споразума. Програм не може да обухвати организаторе, односно иницијаторе, али остали учесници у споразуму су „добродошли”.

Дакле, информације у замену за опроштај казне. У целости?

Не. Уколико неко пријави случај пре него што је поступак покренут односно откривен и испунио све услове и обавезе у складу са Законом, Комисија може смањити казну у одређеном проценту, ако му је коначно признат статус подносиоца захтева за смањење обавезе плаћања. Иначе казна за овај преступ може бити и до 10 одсто од годишњег прихода. То може бити довољан мотив.

Годину сте завршили казном од 330 милиона динара коју ЕПС Дистрибуција мора да уплати у буџет Србије. Је ли уобичајено да се на тапету нађу и јавна предузећа?

Нема разлике у поступању Комисије без обзира на то да ли је реч о приватном или јавном сектору. Монопол сам по себи није забрањен, али тај положај не може да се злоупотребљава. И ЕПС Дистрибуција је монополиста и тај положај им је дат законом. Међутим, злоупотребили су га. Закон о енергетици је усвојен у октобру 2014, а од јануара 2015. је либерализовано тржиште електричне енергије. ЕПС Дистрибуција се није понашала у складу са законом и није имала исти однос према свим дистрибутерима електричне енергије. Осим казне која, по мом мишљењу није висока, 0,6 уместо 10 одсто од прихода колико је могло да износи, изречене су им и мере понашања које морају да спроведу у наредном периоду. Мере су садржане у девет тачака, а свака од њих има рокове.

Најавили сте и контролу малопродаје. Да ли имате конкретан разлог што ће у новој години то бити први посао Комисије?

Радећи одређене предмете, закључили смо да се много концентрација дешавало у овој области и да је малопродаја укрупњена. Реч је о секторској анализи овог дела тржишта, али и прилици да проверимо шта се дешава на тржишту након концентрација које смо раније одобрили. Треба нам још података о малопродаји, па ћемо утврдити тржишна учешћа, шта се дешава на релацији добављача и трговаца, трговаца и потрошача. Да видимо има ли слабости и недостатака, договора око цена. Не штитимо играче него правила игре и видећемо како та правила игре функционишу. Занима нас и фармацеутско тржиште и тржиште гаса.

Да ли вас је случај „спортске опреме” мотивисао да дотакнете и малопродају, јер то је оно што највише занима потрошаче – цене?

Тај предмет у малопродаји спортске опреме је значајан за Комисију. Изненадила ме изузетна сарадња са овим компанијама, али и то што смо схватили да учесници и даље знају мало о правилима конкуренције. Међутим, имамо и други проблем који је системски проблем за ову државу. У поступцима нам се дешава да не можемо да пронађемо странку на адреси која је пријављена у Агенцији за привредне регистре. Требало би да седнемо са Агенцијом за привредне регистре, Пореском управом и МУП-ом и покушамо да нађемо решење. Такве ствари би требало строго кажњавати.

Дистрибутери патика су се договарали око цена, не може се рећи да је оправдање за то што не знају много о правилима конкуренције?

Поступак је у току и то још утврђујемо, али са незнањем се сусрећемо и у јавном сектору. Казнили смо у 2015. години једно предузеће, а директор нас је питао, па зашто нас кажњавате, ми смо државно предузеће и ми новац од добити уплаћујемо у буџет. Они не разумеју и даље да свој доминантан положај који им је дала држава не могу да злоупотребљавају.

Да ли ће СББ-у, бити одобрена концентрација, с обзиром на то да намерава да купи Иком?

Очекујем да овај предмет решимо у року од наредних четири месеца, али морам да нагласим да је ово специфична област. Специфичан је и сам предмет, јер када је реч о тржишном учешћу, велике су разлике чак и од општине до општине и Комисија мора са посебном пажњом да размотри све релевантне околности, а посебно ако би резултат стварања или јачања доминантног положаја концентрацијом учесника на тржишту било нарушавање конкуренције.

Стицање доминантног положаја није забрањено, али је забрањена његова злоупотреба. Тако да ако неки учесник на тржишту има доминантан положај не значи да он нарушава конкуренцију.

У нашој јавности постоји једна, рекао бих, терминолошка збрка, што је несумњиво уобичајено за земљу која је мењала економски систем, и дужи временски период функционисала кроз планску привреду и затворено тржиште. Погрешно је мишљење да су монополи сами по себи недозвољени.