Камате ће још падати

Пројекција према којој ће привреда наредне године расти по стопи од три одсто је врло охрабрујућа и даје основу за оправдани оптимизам. Солидно расте индустријска производња, а прогрес је постигнут и код унутрашњих и спољних неравнотежа економије. Неоспоран успех је учињен у делу фискалног усклађивања: буџетски дефицит ће бити готово дупло нижи од планираног нивоа од четири одсто у 2016, тако да амбициозно постављен циљ за наредну годину од 1,7 одсто делује у потпуности оствариво. Посебно охрабрује то што је остварен већи него пројектован раст прихода буџета, док су трошкови у нивоу дефинисаних циљева. Фискална дисциплина ће свакако утицати на побољшање дужничког рејтинга наше земље. Такође, динамичнија стопа раста извоза у односу на увоз, као и раст директних инвестиција утицали су на побољшање спољнотрговинске позиције привреде, каже Драгиња Ђурић, председник Извршног одбора Интеза банке одговарајући на наше питање да ли је оптимиста с обзиром на најављени привредни раст.

– Сматрам да данас имамо значајно унапређену пословну климу која обезбеђује нужне предуслове за будући привредни раст и отвара перспективе да економија уђе у такозвану позитивну спиралу раста поверења инвеститора, повећања инвестиција и запослености. Наравно, на другој страни, неопходно је да се настави са започетим реформама државних предузећа, као и да се оствари планирано смањење јавног дуга.

У којој мери очекујете да ће привредни раст погурати кредитну активност?

Свакако да постоји позитивна корелација између привредног раста и раста кредитне активности. Одређен опоравак, после низа година стагнације, остварен је већ у овој години, посебно када говоримо о кредитирању становништва. Побољшање и стабилност макрoекономских прилика јача поверење и оптимизам код свих учесника на тржишту који постају спремнији да уђу у нове инвестиције. За целу економију, не само за банке, важно је да постоји стабилна тражња за дугорочним кредитима будући да дугорочна улагања утичу на раст обима пословања, а самим тим и на ниво запослености. Ипак, на другој страни, можда и најзначајнији импулс расту кредитне активности, посебно у сегменту кредитирања привреде, уследиће са даљим прогресом у решавању проблема лоших пласмана.

Народна банка је кренула с интензивним обарањем референтне каматне стопе, а сада као да ју је замрзла на четири одсто. Да ли има могућности да камате наставе тренд пада?

Динарске камате заиста јесу на историјски ниском нивоу и реална је претпоставка да ће доћи до њиховог даљег умереног пада у наредном периоду. Позитивни резултати када је реч о смањењу спољне и унутрашње неравнотеже, као и ризика улагања у Србију, уз пад инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде, стварају потребан оквир за такав тренд. Од октобра 2013. године инфлација се кретала испод доње границе дефинисаног коридора, а централна банка је недавно променила инфлационе циљеве од 2017. године. Дакле, пројектована је нижа стопа инфлације и, уз претпоставку да ће се одржати позитивне макроекономске прилике, динарске камате би требало да буду ниже. У овом моменту репо стопа од четири одсто је адекватна, уз подсећање да смо у јануару 2015. године имали репо стопу на нивоу од осам одсто. Свакако, на даљи пад динарских камата утиче и присутна конкуренција међу банкама када је реч о динарским кредитима. Банке су у протеклом периоду активно промовисале задуживање у динарима, а продужена је и просечна рочност ових кредита.

Познати сте као банка која кредитира мала и средња предузећа, а ово је и Година предузетништва. Каква су искуства с тим пласманима? Да ли на њиховом примеру може да се види опоравак привреде?

Наше стратешко опредељење јесте да и даље будемо водећи кредитор у сегменту малих и средњих предузећа што потврђује податак да смо током првих једанаест месеци 2016. године остварили раст од 15 одсто у кредитирању овог дела привреде у односу на исти период претходне године. Постоји велики потенцијал за раст код ове категорије клијената и верујем да ће њихов развој довести до убрзаног опоравка читаве економије. Понудом конкурентних дугорочних кредита из сопствених средстава као и расположивих кредитних линија настојаћемо да побољшамо њихове изгледе за повећање обима пословања, нарочито компанија које имају потенцијал за извоз. Такође, недавно смо у сарадњи са Министарством привреде и Европским инвестиционим фондом покренули потпуно нов, ЦОСМЕ програм у Србији, који треба да уз врло повољне камате обезбеди већу доступност кредита малим и средњим предузећима. Наиме, подаци говоре да је једна од главних препрека за раст кредита у овом сегменту била неадекватност понуђеног обезбеђења, а кредит који се нуди клијентима на бази овог програма за који смо издвојили 60 милиона евра претпоставља знатно релаксиранији вид обезбеђења. Очекујемо раст броја корисника кредита у наредном периоду.

Удео лоших зајмова у банкама је и даље три милијарде евра или око 20 одсто свих пласмана. Шта је, по Вашем мишљењу, узрок да банке нису у већој мери смањиле тај удео у својим билансима?

Посматрано на нивоу целог тржишта, упркос оствареним позитивним резултатима, удео лоших пласмана је и даље висок. Он је према последњим информацијама НБС на нивоу од 19,5 одсто и највећим делом се односи на лоше кредите привреде. Усвојена стратегија за решење проблема је добра, али је неопходно време за њену пуну примену. Регулаторне измене, које је усвојила НБС, и значајна унапређења пореске политике отворили су простор за конкретније мере смањења лоших пласмана. Међутим, критична карика за убрзање целог процеса биће већа ефикасност правног система и брже завршавање судских спорова. Ту и даље има доста отворених питања, а свака правна несигурност, када је реч о заштити права поверилаца, може имати негативан утицај на сам процес смањења нивоа ненаплативих потраживања.

С каквим резултатима завршавате ову годину. Да ли је била успешна за банку?

На истеку 2016. године могу да закључим да смо и поред врло изазовних услова пословања остварили дефинисане циљеве и потврдили челну тржишну позицију у погледу како укупних пласмана, тако и депозита клијената. Водећа смо банка на тржишту и када је реч о пословању са правним лицима и пословању са грађанима. Успели смо да се прилагодимо окружењу врло ниских каматних стопа кроз динамичан раст кредита, развили смо нове услуге и сервисе за наше клијенте и у исто време одржали квалитет кредитног портфолија кроз ефикасније управљање ризицима и наплату проблематичних потраживања. Посебно сам задовољна резултатима које смо остварили у делу пословања са малим предузећима и предузетницима. Удео наших пласмана у овом сегменту је достигао ниво од преко 17 одсто и Банка Интеза се видно издвојила као највећи кредитор. Водећа смо банка на тржишту и у домену кредитирања грађана, уз остварен динамичан раст готовинских кредита и лидерску позицију када је реч о стамбеном кредитирању.