Жене сеју смрт у Ираку

У среду, дан уочи пете годишњице америчке инвазије на Ирак, извршен је самоубилачки напад на полицијску станицу на северу Багдада у којем је погинуло пет особа, а две су рањене. Експлозив је био опасан око тела жене, и то је био осамнаести случај од почетка рата и седми ове године да су жене употребљене као самоубице. Два дана раније, у светом ирачком граду Кербали више од 50 људи je погинуло такође у нападу жене бомбаша.

Пре неколико година експерти су били подељени у прогнозама да ли ће први тада усамљени случајеви самоубица у хаљинама прерасти у образац терористичког деловања у Ираку, с обзиром на то да је таква употреба жена у суштој супротности са исламом, али последњи месеци су показали да се та тактика све чешће користи.

Жене самоубице су боље оружје зато што се на њих мање обраћа пажња у безбедносним контролама, или је бар тако било до сада. Осим тога, широка традиционална муслиманска одећа коју носе добра је за скривање експлозивног појаса, објашњавају стручњаци за тероризам.

Жене су од почетка ове године усмртиле 140 људи у Ираку. Најфаталнији напад у престоници после више месеци извршиле су првог фебруара две жене у два истовремена напада на пијаце са кућним љубимцима. Том приликом је погинуло 98 особа. Када су власти посумњале на злоупотребу ментално оболелих (први извештаји су указивали да су обе жене имале Даунов синдром, монголизам), полиција је ухапсила управника једне багдадске психијатријске болнице на основу сумње да је терористима давао информације о болесницима. Истовремено је почела акција скупљања просјака и метално болесних људи са улица да их фанатици не би злоупотребили.

Жена опасана бомбама одудара од типичног профила самоубице у Ираку који је направила америчка војска, а то је странац са севера Африке или из Саудијске Арабије. Сада су то можда мајке или супруге које се свете окупаторима за изгубљеног сина или мужа, или, као у случају поменутих напада на пијаце, жене из душевних болница, злоупотребљене на најгори могући начин.

Поједини стручњаци објашњавају да су жене за време Садама Хусеина уживале већа права него било где у остатку арапског света и да су зато сада спремније да се упусте у политички мотивисано насиље, иако је то у супротности са конзервативном идеологијом, по којој оне најбоље служе џихаду као одане супруге и мајке бораца.

У џихадистичкој литератури за једну жену ништа није важније од њеног сина, објашњава за „Вашингтон тајмс” Фархана Али, експерт за тероризам. Када жена изгуби сина, мотив освете окупаторима сигурно је толико јак да ништа друго није важно. Она такође објашњава да извештаји из Багдада говоре да жене све чешће регрутују друге жене, што у крајњој линији изазива неповерење међу Ирачанкама и доприноси општем неповерењу и нестабилности у друштву.

Америчка војска има своје објашњење: учесталост напада жена бомбаша знак је да су терористи доведени до ивице, јер прибегавају тактици која је у њиховој култури неприхватљива и носи ризик да изазове одбојност чак и најчвршћих симпатизера.