НАТО гомила трупе на истоку Европе

БЕРЛИН - Америчке трупе стигле су у Немачку одакле ће потом у оквиру стратегије НАТО јачања присуства на истоку Европе бити упућене у Пољску.

Укупно 900 теретних вагона, који су заједно дуги 14 километара и бројни конвоји шлепера, наредних дана ће војни товар пребацивати преко северне Немачке у Пољску - и даље, пише Дојче веле.

Генерал мајор Бундесвера Јозеф Блоц то назива „логистички великом операцијом”. Тренутно у немачком Бремерхавену, три теретна брода морнарице САД искрцавају оружје и опрему тенковске бригаде 4. америчке пешадијске дивизије.

Операција „Atlantic Resolve ” је знак константног ангажмана САД за Европу у циљу стабилизације мира, наводи Тимоти Мегвајер, заменик главног заповедника америчких копнених јединица у Европи, стационираних у Бремерхавену.

Влада САД је прошле године најавила да ће трајно послати још једну борбену бригаду у Европу. Барак Обама жели пре свега Пољаке, Естонце, Летонце и Литванце да увери да су САД војно на њиховој страни, што оне желе да чују јер сматрају да су угрожене због руске агресије у Украјини, наводи ДВ.

Истовремено се, како се наводи у тим земљама, током изборне кампање од будућег председника САД Доналда Трампа између редова чула сумња у безусловну америчку савезничку верност.

Американци су део једне веће стратегије НАТО. Од ове године НАТО намерава да у Пољској и три балтичке земље стационира четири мултинационалне борбене јединице са око хиљаду војника у свакој - дакле укупно 4000.

Та одлука је донета прошлог лета на самиту НАТО у Варшави. И стационирање једног немачког батаљона од око 500 војника у Литванији је део стратегије повећања присутности НАТО на североистоку Европе.

Немачки војници ће бити стационирани на једном уском копненом коридору (Сувалки) који са само 65 километара ваздушне линије повезује Пољску и Литванију и важи као Ахилова пета НАТО, у случају евентуалне одбране балтичких земаља.

Политички сукоби око наоружавања НАТО на истоку Европе су током самита у Варшави достигли врхунац, констатује ДВ.

Немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер је тада говорио о „звецкању оружјем и ратним покличима” и жестоко је критикован због става који је наводно пријатељски према Русији.

Премештањем америчких трупа тај спор улази у нову фазу. Сабине Лезинг из редова Левице у Европском парламенту упозорава да би то војно постројавање могло да се види као конкретна припрема за рат и да би могло да изазове нежељене контрареакције.

Међутим, ти амерички војни транспорти изазвали су жестоке полемике и у самој Немачкој. Док једни, попут социјалдемократског премијера покрајине Бранденбург, која се граничи с Пољском, истиче да тенкови на границама никоме неће помоћи, из редова Хршћанскодемократске уније (ЦДУ) могло се чути како се америчке војне радње спроводе регуларно у оквиру уговорних правила НАТО и на изразиту жељу Пољске.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтернберг је ту операцију пре неколико дана такође бранио као „дефанзивну” и образложио да се она спроводи како би се осигурао мир.

„Налазимо се у ситуацији у којој се руска страна интензивно наоружава и показује спремном да употреби силу против свог суседа Украјине. Реч је о ограниченој, мултинационалној присутности која би требало да покаже да смо јединствени и да се узајамно помажемо”, рекао је он.

Столтенберг је такође истакао да не сматра да ће се САД на челу са Трампом удаљити од европских савезника. Трамп му је, како је рекао Столтенберг, казао како сматра да има обавезу према НАТО.

Осим тога, Конгрес САД је управо донео одлуку о томе да учетворостручи буџет за америчку војску у Европи, рекао је Столтенберг и додао да је сигуран да ће се САД придржавати својих обвеза.

С друге стране, и Столтенберг жели дијалог са Русијом јер, како каже, „застрашивање, одбрана и дијалог нису контрадикторне ствари”.

Међутим, једна друга, одлучујућа реченица Столтенберга би у источним чланицама НАТО могла да изазове љутњу, а то је да „Русија не представља непосредну опасност за неку чланицу НАТО”.

Он је истовремено релативизовао обим присутности НАТО садашњом акцијом рекавши да се ради неколико хиљада војника, у поређењу са десетинама хиљада руских војника.

И управо ти бројчани односи су проблем, према мишљењу војних стратега. Јер, уколико Русија буде хтела, она би захваљујући војној надмоћи у региону Источне Европе могла без проблема да заузме три балтичке НАТО чланице. До тог закључка долазе западни одбрамбени политичари, наводи Дојче веле – преноси Танјуг.