Наука у позадини трилера „Путници”

На који начин човек може да се забави на свемирском броду кад се током интергалактичког путовања пробуди 90 година пре доласка на циљ?

Ово је заплет научнофантастичног филма „Путници” који се у домаћим биоскопа широм земље приказује од 29. децембра.

Две врло тражене и запослене звезде Холивуда, Крис Прат и Џенифер Лоренс, играју Џима и Аурору, путнике чије су се коморе за спавање на свемирском броду поквариле и пробудиле их из дугогодишње хибернације.

Хиљаде других путника на броду су дубоко замрзнути, сви са мисијом да населе нови свет. Док Џим и Аурора покушавају да разоткрију шта се тачно крије иза њиховог прераног буђења, међу њима се јавља узајамна привлачност.

Када се брод поквари, њих двоје коначно ће сазнати застрашујућу истину зашто су раније пробуђени.

Филм „Путници” режирао је Норвежанин Мортен Тилдум, познат по драми „Игра кодова” из 2014. године. Сценарио је написао Џон Спејтс, аутор предложака филмова „Најмрачнији сат”, „Прометеј” и „Доктор Стрејнџ”, а његов сценарио за „Путнике” годинама је у Холивуду био на такозваној црној листи и важио за један од најбољих текстова према којем није снимљен филм.

Уз Џенифер Лоренс и Криса Прата у филму играју Мајкл Шин, Лоренс Фишбурн и Енди Гарсија.

Иако је филм фикција, научници који су гледали „Путнике” указали су да постоји и научна основа иза многих идеја које су искоришћене и приказане у филму.

Научница НАСА Тифани Катарија, која проучава планете које круже око других звезда, односно егзопланете, рекла је да проналазак планете погодне за живот и није толико недостижан.

„Крајњи циљ у проучавању егзопланета је да се пронађе Земљин близанац, да се нађе нека планета која је као Земља, која би евентуално једног дана могла да буде колонизована и истражена”, рекла је Катарија за Глас Америке.

У филму путници се налазе у ротационом свемирском броду који ствара гравитацију, што је приказано још у филмовима од „2001: одисеја у свемиру” Стенлија Кјубрика из 1968. до недавних „Интерстелара” Кристофера Нолана или „Марсовца” Ридлија Скота.

Та идеја није чиста научна фантастика указао је Џон Бредфорд, инжењер специјализован за ваздушни простор.

„То је један од главних начина на који ћемо да превазиђемо потешкоће које могу да се појаве у микрогравитацији што се тиче оштећења људског организма као што је деминерализација костију и атрофија мишића. Вештачка гравитација решава те проблеме, а ротација је најбољи начин да се она створи.”

Што се тиче хибернације у свемиру, то је оно што компанија у којој Бредфорд ради, „Spaceworks Enterprises”, истражује у нади да би то могло да се искористи током путовања на Марс.

Једна од могућих последица дугорочног боравка у свемиру и у микрогравитацији јесте притисак унутар лобање, који оштећује вид астронаута.

Бредфорд је оценио да би хибернација или мировање могло да буде од помоћи.

„Ако се спусти температура тела, успори се метаболизам, самим тим ће се смањити и притисак у лобањи”, указао је Бредфорд и истакао да тренутно људи могу да се држе у стању дубоког сна две недеље:

„То су две недеље са тренутном медицинском технологијом. Да бисмо остварили потпуну добробит, морамо да им дамо пет или шест месеци, а за то би требало 15 или 20 година истраживања да потпуно разумемо какав ће то утицај имати на посаду. Али што се тиче краћих путовања, оптимисти смо да ови двонедељни циклуси могу да буду довољни да подрже прве мисије на Марс. Сада морамо да убедимо НАСА у то.”