Звезда до звезде на филмској смотри

Карлове Вари – Меги Џиленхол, Џеси Ајзенберг, Џефри Рајт, Магда Вашајрова, Дастин Хофман, Жилијет Бинош, Кира Сеџвик, Харви Кајтел, Роберт Ричардсон, Кевин Бејкон... – само су нека од великих глумачких имена која ће поводом двоструког јубилеја КВИФФ – 80 година од оснивања и 60 година од одржавања у континуитету –од вечерас боравити у Карловим Варима.

У новом фестивалском трејлеру глуми Стелан Скарсгард, један од многих досадашњих добитника почасног „Кристалног глобуса” за изузетан допринос светској кинематографији, а вечерас ће 60. КВИФФ свечано започети пројекцијом аргентинско-шпанског документарног филма „Утакмица” Хуана Кабрала и Сантијага Франка, у чијем је фокусу легендарна утакмица на Светском првенству 1986. године између репрезентација Аргентине и Енглеске. За свечано затварање фестивала одабран је филм „Једини живи џепарош у Њујорку” америчког сценаристе и редитеља Ное Сигена са Џоном Туртуром у главној улози.

Историја овог фестивала, после Венеције најстаријег на свету, бурна је и занимљива. Његово прво издање одржано је 1946. године, паралелно у Карловим Варима и у близаначком граду Маријанске Лазне – Маријанбаду, а међу тада приказаним филмовима било је и ремек-дело редитељског дуа Мајкла Пауела и Емерика Пресбургера „Питање живота и смрти”. Међу планираним догађајима за обележавање двоструког јубилеја је и изложба под називом „КВИФФ 60/80 (1946–2026)”, на којој се фестивал осврће на своју богату историју изложбом фотографија фокусираних на његове ране године, атмосферу његових издања пре 1989. године, важне тренутке и госте. Тридесет панела на отвореном, смештених дуж стазе између два култна места фестивала – Грандхотела Пуп и хотела „Термал” води све посетиоце на путовање кроз историју фестивала и омогућава им да буду сведоци промена кроз које је прошао.

Извршни директор фестивала уочи његовом свечаног отварања каже: „Фестивал у Карловим Варима је догађај на којем се дугогодишња традиција и формат модерног спајају на јединствен начин. Мало који европски културни догађај може се похвалити тако богатом и разноврсном историјом. То је делимично захваљујући препознатљивим личностима које су обликовале његов идентитет у различитим тачкама његове историје. Много тога је обликовало његов карактер током његове осамдесетогодишње историје, али на историчарима је да процене у којој мери су културна политика државе, међународна ситуација и разни други фактори утицали на организационе и уметничке квалитете фестивала. Ипак, требало би да запамтимо да су темељи које су поставила прва издања фестивала у послератним годинама изнедрили догађај који је успео да опстане упркос свим унутрашњим тензијама и спољним утицајима, који је одолео покушајима идеолошке контроле и напорима да се укине, и који је успео да се трансформише у међународно признату манифестацију и место где се филмски ствараоци и публика могу срести у јединственој атмосфери хармоније. Постао је фестивал који поштује своје наслеђе и који успева да одражава садашњост, док са сигурношћу обликује будућност филма...”

У главном програму овогодишњег фестивала, међу дванаест филмова која се такмиче за златни „Кристални глобус” и друга одличја, налази се и српски филм „3 недеље после” Мирослава Терзића, са продуцентским потписима Снежане ван Хаувелинген и Бранислава Трифуновића. У овом филму који се бави темом вршњачког насиља, уз младог Јована Гинића, Тихану Лазовић и Бранислава Трифуновића игра и велика група младих натуршчика, од којих су многи и сами били жртве оваквог насиља.

У паралелном такмичарском програму Проксима (следећи) светску премијеру имаће и филм „Ситни лопови” у режији Мате Угрина, хрватско-мањинско српске копродукције, у којем је директор фотографије наш сниматељ Иван Марковић, а монтажерка Јелена Максимовић која се, иначе, бави и режијом. У индустријском делу 60. КВИФФ међу одабраним пројектима за представљање пред потенцијалним копродуцентима је и филм „Југославија моја отаџбина” Горана Војновића (продукција: Словенија, Северна Македонија, Србија), за који су сценарио писали сам Војновић и Александар Поповски, а у копродукцији са српске стране је Милош Ивановић. Последњих деценија ово је највеће представљање српске кинематографије у Карловим Варима...