Снег висок, а држава далеко

Краљево – Радица Бркушанин живи сама у селу Дебели Јасен, у засеоку Чесмица. То је под самом планином Чемерно, што би се рекло, усред шуме а први комшија јој је удаљен пет километара. Ни ове зиме није тражила помоћ од Сектора за ванредне ситуације, као ни још оштрије зиме 2012. године. Истина, тада су јој самоиницијативно, из хеликоптера бацили пакет хране. Али, кад смо је у пролеће посетили објаснила нам је да пакет није ни отварала:

– Учиниле су то лисице, него видим да ни оне више од половине нису појеле. Изгледа да је то била лоша храна, а и шта ће ми такви пакети, јер ја за сваку зиму спремим дрва, сено за овце у близини куће, затим три товара брашна, месо и све друге намирнице... Тако, не идем никуда далеко, чекам да гране пролеће, а кад пролиста ова леска испред куће знам да је Ђурђевдан, само дан или два погрешим... – објашњавала нам је Радица.

Ових дана, међутим, у појединим селима и засеоцима у студеничком крају и на висоравни Рудно комшије се гледају и дозивају са брда на брдо. Због сметова нису могли ни као полажајници до комшија, чекају да стигне мања машина из Краљева. Јер, једном већом краљевачки „Путеви“ прочистили су главни пут, али њихови, они сасвим локални између заселака, још су у снежној блокади и не могу без те мање машине пошто су ти путеви узани. Стићи ће ваљда из Краљева, удаљеног стотину километара и она или први знаци пролећа одрадиће посао уместо раоника...

Но, никада раније није било таквог ишчекивања, ни такве панике у овим планинским селима а било је почесто снегова од пола метра и знатно виших сметова. Но, тих година сви су се за зиме спремали попут Радице, а ако баш зарад болести или друге преке потребе затреба некада су те снежне наносе пробијали људи уз помоћ воловских запрега и својим направама за чишћење путева познатим под називом „гресле“.

После, кад су стигли трактори, било је још лакше и брже...

– Имали смо још и задруге које су нас уједињавале и помагале. Па задруга нам је помагала у новцу да се за зиму припремимо, имала је најјаче волове, најснажније тракторе... И, била је ту у селу. Нису нам требали ни телефони да јављамо Краљеву, ни да чекамо државну механизацију одоздо – објашњава нам Растко Милошевић из Рудна.

Нису, дакле, машине размазиле горштаке, али ту све јачу машинску снагу у овим селима је пратила све већа онемоћалост мештана. Има, додуше, овде још понеки домаћин снажан трактор, али нема људи. Мало је способних за акције чишћења снега, него су углавном остали они остарели, коју кроз сметове не могу а путеви су им потребнији због лекара и лекова. Тако, срећемо Милоја Живковића у Брезови изнад манастира Студенице како се спрема да проба „пробој“ трактором до усамљеног осамдесетогодишњег Славомира Ђорића.

Биће тешко, објашњава нам, креће сам а нема ни неку справу попут раоника. А, било је, присећамо се, раније предлога у овдашњем штабу за ванредне ситуације да се ти преостали сеоски трактори о државном трошку опреме раоницима. Но, предлог је пропао, јер није било пара, неки тврде да су потрошене за униформе упослених у штабу.

Сада је, према програму поменутог штаба, у сваком селу одређен бар по један мештанин који ће својом машином, најчешће трактором чистити те сеоске путеве. Понегде то добро функционише, уверили смо се у то у планинском селу Бреснику, а има чак примера и у поморавским селима где се и они који су на то пристали и задужени сада нећкају, понајвише сумњајући да ће са плаћањем проћи као са обећањем да ће им бар нафта од претходних зима бити надокнађена, а није. Онда, чим су комшије дознале да се некоме чишћење плаћа, селима се често прошири и прича у смислу „нека га, нек чисти сам, њему је плаћено...”. Чули смо и причу да се и овде умешала страначка политика, па нам се један пожали да је заобиђен због тога што су „плаћени чистачи“ закључили: „нека њега, нека чека – комуњара“.

И, тако уз удаљеност државне механизације и села без довољно млађих људи и неслога мештана утиче да је више немоћи пред великим снегом, па ако не дочекају машине из Краљева, ваљда ће, како један колега давно рече, „дочекати висибабу, која ће победити све раонике света“.