Колиндин извоз фашизма у Србију

Ако је судити по чињеници да су за непуне две недеље нове године Београд и Загреб већ два пута ушли у сукоб, ова година као да обећава само серију нових потреса, провокација и запаљиве реторике између две комшијске земље. У сличним тоновима завршена је и прошла година. Као одговор на констатацију Колинде Грабар Китаровић која је, алудирајући на посланике Српске радикалне странке у парламенту Србије, устврдила да усташтва и фашизма нема у њеној држави већ у Србији, Ивица Дачић је јуче оценио да је она још једном грубо напала Србију, односно да је изрекла „очигледну лаж”. Отписујући хрватској председници, српски министар спољних послова је запитао „шта је него усташтво и фашизам када се у највећем стратишту Срба, Јевреја и Рома – Јасеновцу – подиже табла са усташким поздравом ’За дом спремни’”?

Он је указао на чињеницу да су улице у хрватским градовима понеле име министра у НДХ-а Миле Будака, познатог по доктрини да српско питање треба решити тако да трећину побију, трећину покатоличе и трећину протерају. Подсетио је и на процес рехабилитације Алојзија Степинца, подизање споменика усташком терористи Мири Барешићу који је убио амбасадора Роловића. „Хрватска председница говори о Шешељу, а у свему овоме директно учествује власт у Хрватској”, написао је Дачић у саопштењу послатом медијима.

Свега тога, како је казао, нема ни у једној земљи Европске уније и незамисливо је да се у Немачкој или Аустрији игде чује или види нацистички поздрав, или да неко у Немачкој да Герингу или Химлеру улицу. „И како онда у Хрватској нема усташтва и фашизма?” упитао је Дачић.

Хрватска председница се, написао је Дачић, пита од кога се Србија брани па набавља авионе, али се, додаје, не пита кога то Хрватска хоће да нападне па набавља лансирне рампе. Дачић је истакао да се у једном слаже са председницом Хрватске – да се треба окренути будућности и дијалогом и хладном главом решавати питања из прошлости и тражити заједничке интересе. „Србија је на то спремна, али није спремна да трпи увреде и понижења”, закључио је Дачић.

Реагујући на оптужбе хрватске председнице да је његова партија фашистичка, председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ каже за „Политику” да је чињеница да је „цели Хрватски сабор  усташки и да једино такав и може бити”.

„Творци нове хрватске државе су усташе, Фрањо Туђман, комунистички генерал, пред крај живота прешао је у усташки табор и као такав у хрватски устав 1990. године убацио да је НДХ била израз воље хрватског народа. То је ваљда довољан доказ. Под Туђманом усташка идеологија добија нови процват заснован на антисрпској мржњи и зато су све хрватске владе усташке”, каже Шешељ, који у очекивању председничких избора зна да таква реторика само може да му учврсти рејтинг на крајњој десници српске политичке сцене.

Када је реч о српском парламенту, он истиче да се још ниједна партија није манифестовала као фашистичка, а поготово, како каже, то не може бити СРС јер је реч о странци која се залаже за парламентарну демократију, грађанске слободе и права.

Само недељу дана раније пре овог иступа хрватске председнице, која се раније извињавала и што је деци поделила чоколадице произведене у Србији, један други догађај, прослава Божића коју је организовало Српско национално веће изазвала је нове тензије између Београда и Загреба. Вучићев изасланик  Владимира Божовића је, обраћајући се гостима међу којима је био и премијер Андреј Пленковић, на скупу уприличеном на Бадњи дан пожелео Србима у Хрватској „остваривање свих права као што их Србија гарантује Хрватима” и поручио да ће их Србија „у свим проблемима и искушењима, када год буду угрожени, бранити свим расположивим средствима”.

Одмах се огласило тамошње министарство спољних послова чији је први човек Давор Иво Штир присуствовао пријему оценивши да је „Божовић, изасланик председника Владе Републике Србије, користио исте тезе као и Слободан Милошевић, посебно кад је говорио о наводној угрожености Срба у Хрватској и намери Србије да их ’брани свим расположивим средствима’”. Како је речено, „такав дискурс је вредан сваке осуде, што је министар спољних и европских послова учинио и лично пренео Божовићу на пријему у Новинарском дому”.
Колинда Грабар Китаровић се у свој изјави осврнула и на овај догађај уз опаску да никада не би ишла на божићни пријем јер се он претворио у политички митинг.

Реагујући на ову квалификацију, председник Српског народног већа Милорад Пуповац је рекао да би волео да председница Хрватске разуме смисао божићних пријема Срба у Хрватској, јер то нису политички митинзи. Како је казао за Н1, не зна „из које памети је наша председница окарактерисала то као политички митинг, што он није”.

Он је рекао и да се на пријему поводом Божића окупљају људи најразличитијих политичких уверења, они који јесу и нису верници, који су Срби и нису Срби, и да се одатле шаљу поруке релевантне за политички живот у Хрватској и за односе у регији.

„Срби су најлакша мета кад год неко има неку врсту проблема, онда се наравно окрене против Срба и своје домољубље и приврженост држави и дужностима потврђује на тај начин. Надам се да то није случај с председницом”, истакао је Пуповац.

Он је, међутим, додао и да реторика о угрожености није добра те да „што се нас Срба у Хрватској тиче, очекујемо да се Србија и Хрватска преко нас не сукобљавају”. Пуповац каже и се ради све да у тренутним сукобима Хрватске и Србије Срби у Хрватској не буду веће жртве него што објективно јесу или су били. Њега је, каже, посебно забринула изјава хрватске председнице да мир у регији није вечан.

Изјава Грабар Китаровић донекле је изненадила и тамошњу јавност јер није било непосредног повода за оптужбе за фашизам на рачун Србије. У Загребу се очекивало да она пре свега одговори на прозивке зашто је током празника путовала у САД. Уместо тога, уследиле су тешке квалификације на рачун Београда.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић разлоге за њен иступ види пре свега у притисцима којима је изложена у тамошњој јавности.

„Понавља се модел који је већ у дужем периоду у Хрватској присутан. Председница Грабар Китаровић је ушла у унутрашњополитички проблем. Доживела је читав низ напада везаних за нејасан одлазак у САД као и неке друге ствари. У том тренутку имала је потребу да тражи спољне непријатеље. И то је тај константни модел који се у Хрватској понавља. Дакле, политичка нестабилност у Хрватској индукује ту врсту острашћеног говора против Србије, одмах се враћа на ревизију историје”, оцењује Јоксимовићева и додаје да је оно што смо видели кроз поглавље 26 модел који ће нас пратити у дужем периоду те да ће Берлин, Брисел и Вашингтон морати да интервенишу.

Аналитичар из Хрватске Денис Куљиш тврди да у његовој земљи има фашизма, али не више него у било којој другој земљи Запада, а да га има мање него, рецимо, у Аустрији.

„Фашисти су маргиналне групе, нико се овде не усуђује да фашизам пропагира отворено. Постоје националисти, они су широко распрострањени. Националистичке политике су и те како важна компонента политике странака, али су на претпрошлим изборима најгоре националистичке изјаве стизале из СДП-а и од Зорана Милановића”, каже Куљиш.

На питање како се може окарактерисати оклевање владе да скине усташку таблу из Јасеновца, он каже да су рекли да ће је скинути.

„Не можемо рећи да је у земљи фашизам јер нису довољно брзо скинули таблу. Требали су и скинуће је и у сабору су закључили да је терба скинути”, објашњава Куљиш.

На питање шта је у позадини оптужби на рачун Србије за фашизам, он каже да хрватски политичари који се додворавају народу кажу да су радикали фашисти, а у Србији кажу да су хрватски националисти фашисти, „а и једни и други би се морали више држати тог појма фашизма”. Он, међутим, за разлику од Пуповца, не види никакву ратну опасност и потенцијални сукоб између Хрватске и Србије.