Дачић на новим изборним искушењима

Једва да је четири месеца прошло откако су издејствовали ново учешће у власти којој математички нису били потребни, а уочи избора у априлу прошле године у изјавама самог Александра Вучића били су практично и отписани, Ивица Дачић и његови социјалисти су на новом испиту. На који начин да учествују на предстојећим председничким, а можда и парламентарним изборима, која је то формула која ће им помоћи да сачувају партијски идентитет и макар онај рејтинг с последњих парламентарних избора, а да буду и даље чврсто (или још чвршће) повезани с неприкосновеним старијим коалиционим партнером и задрже постојеће позиције? Па можда да зараде и нешто преко тога, ако буде прилике.

Лидер СПС-а и други људи из врха странке већ неко време говоре о потреби да се постигне договор с напредњацима, то јест Вучићем, да неће бланко да подрже Томислава Николића и да желе да имају заједничког кандидата као владајућа коалиција. А „самокандидовани” Николић то не би могао да буде. Поред тога, Дачић би био бољи кандидат од њега, сматрају социјалисти.

То би, наизглед, требало да буде порука Вучићу да он сам крене на Андрићев венац или да у њихово заједничко име то учини Дачић. Или је само још једно предизборно политичко тврђење пазара. Отуда и приче како социјалисти по сваку цену желе да избегну нове парламентарне изборе (што због опасности од губитка власти, што због финансијске оскудице), или, пак, да желе да Дачић буде премијер – ако већ не буде председнички кандидат.

Недоумице не решава ни заменица председника СПС-а Славица Ђукић Дејановић, која на питање „Политике” шта је прихватљива опција Социјалистичке партије Србије за наступ на предстојећим изборима каже: „Опције ће бити разматране на органима СПС-а кад их буде било. Једноставно их још нема”.

А где је у овим причама коалициони партнер социјалиста Драган Марковић Палма, који је пре неколико месеци промовисао Дачића као кандидата коалиције СПС-ЈС? Како сам каже за наш лист: „Немам појма, нити се ишта прича. Нити ме неко звао, нити консултовао. Идем у САД на инаугурацију Трампа и само о томе размишљам.”

Као и више пута до сада, од неких социјалиста и напредњака може се незванично чути једино да „то знају само Вучић и Дачић”. Један од саговорника из СПС-а указује и да би било политички логично да, у случају да буду и парламентарни избори, а Вучић заједнички председнички кандидат, треба да постоји и заједничка листа за републичку скупштину. У том случају, каже, нема ништа логичније и исправније него да први на тој листи буде Дачић.

„Вучићу треба на челу листе јак човек, јер парламентарна листа може да дигне председничког кандидата, и обрнуто”, каже наш саговорник, додајући да то не значи да би Дачић требало да буде и будући премијер, али би свакако значило бољу позицију социјалиста.

Професор Владимир Гоати прилично је сигуран да ће бити онако како одлучи Вучић, а да ће социјалисти свакако бити с њим и неће имати властитог председничког кандидата. Положај социјалиста, како каже, особен је зато што они нису нужни део владајуће групације, а пошто су то вероватно најискуснији људи у политици – они то врло добро знају.

„Вероватно калкулишу с нечим што је обичним смртницима доста далеко – с условом ЕУ да се мења Устав Србије. За то је потребна значајнија већина у парламенту и то им је адут у рукама, којим једино могу да располажу на озбиљан начин. То Вучић не може олако да пренебрегне, иако може да одложи, да сачека, јер за три године сигурно нећемо ући у ЕУ”, сматра Гоати.

Процењујући да СПС није у ситуацији да поставља било какве услове у вези с предстојећим изборима, политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је став социјалиста јасан: подржаће заједничког кандидата СПС-а и СНС-а Александара Вучића. Или, биће врло ради да се заједнички кандидат зове Ивица Дачић, ако СНС на неки чудесан начин на то пристане. И то је то.

„Вучића би експлицитно подржали, за Николића (политички логично) чекају став СНС-а, о њему би размислили јер вагају његове шансе да победи. И најзад, немају потребу да лансирају властитог кандидата, јер би то антагонизовало СНС и СПС у бирачком телу и не би нужно подразумевало да сви бирачи социјалиста подрже евентуалног кандидата напредњака у другом кругу. Мислим да су тактички ту причу прилично добро затворили. Нема антагонизма са СНС-ом ни на који начин, а политички им не би много значило да иду са сопственим кандидатом који би био трећи или пети. Из те перспективе потпуно су се рационално понели према читавој тој ствари”, каже Станковић, који сматра да СПС хоће да оствари неку врсту политичке добити кад је реч о учвршћивању сарадње с напредњацима. Да ову прилику искористи „да удахне колико-толико неки нови импулс сарадњи са СНС-ом”.

И Владимир Гоати оцењује да би сопствени председнички кандидат социјалистима донео аутоматско заоштравање односа са СНС-ом, што би довело до њихове „елиминације по дубини” – а то су хиљаде важних места у државној хијерархији.

„То СПС себи не сме да допусти. Дачић неће да прекине чврсте односе са СНС-ом и ако се неко чудо не догоди, а то код нас никад не треба искључити, он ће бити принуђен да подржи кандидата кога Вучић одреди”, истиче Гоати, одајући признање СПС-у да је постао значајна политичка снага, али и Дачићу и неколицини људи из врха странке да су искусан политички тим који се изузетно добро креће у демократским водама.