Напад панике

„Напади панике” су један од најчешћих емоционалних поремећаја који муче савременог човека. Назив овог поремећаја погрешно упућује да човека, из неког разлога, а против његове воље, напада паника.

Паника је иначе добила име по грчком божанству Пану, за кога се веровало да у шумарцима напада младиће и девојке. Они би, када би због неког шума помислили да их вреба Пан, безглавно трчали у покушају да му измакну. Такво осећање и понашање је названо паника.

Иако многи мисле да је паника нека врста средње интензивног страха, између мање интензивног страха и много интензивнијег ужаса, она јесте посебна врста страха која по интензитету може да буде блага, средња или веома снажна.

Осећање панике – успаниченост – појављује се онда када људи сматрају да ће за неко веома кратко време, које се често мери у минутама, наступити нека катастрофа. То их покреће да у том кратком времену покушају различита понашања у нади да ће неко од њих бити спасоносно. Гледано споља, њихово понашање изгледа безглаво и хаотично.

Када неко каже да га против његове воље „хвата паника”, он негира да је он тај који је одговоран за настанак датог осећања. Таква особа жели да се „ослободи панике”, али да би то било могуће, мора да прихвати одговорност да је она та која у датој ситуацији производи своју панику – која се успаничи.

Иако за успаничење могу да постоје неки спољашњи разлози, код „напада панике” реч је искључиво о унутрашњим разлозима у телу или у психи. Типично је да се људи успаниче онда када погрешно верују да ће у неколико наредних минута код њих наступити нека трајна последица због које би могли да умру, остану инвалиди или полуде.

Када је у основи успаничења телесна болест, онда су то управо оне болести које својим наглим и тренутним развојем угрожавају здравље и живот: инфаркт срца, поремећај срчаног ритма, мождани удар и гушење.

Када је у основи успаничења психичка болест, људи се плаше да ће их потпуно преплавити нека толико снажна емоција, да ће изгубити контролу над собом и полудети.

За разлику од успаничења код стварних телесних болести, у „нападима панике” особа само погрешно тумачи своје телесне сензације и емоције, приписујући им да су симптом почетка неке болести или лудила.

Када неко једном доживи „напад”, тада почиње да се плаши да ће се он поновити у било којој ситуацији, а поготову у оној која је особи веома важна. Због страха од понављања напада особа непрестано прати своје унутрашње процесе како би препознала ране знакове „напада”.

Када људи увиде да је њихова успаниченост последица, а не узрок, и разумеју како погрешно тумаче своје сензације, тада им је много лакше да превазиђу ову врсту поремећаја.