Игре олимпијске

Дуго живимо у заблуди да знамо шта су олимпијске игре. Мислимо да су круна, односно прослава олимпијских идеала кроз спортска такмичења у последњој години четворогодишњег циклуса (олимпијаде), испуњеног напорним припремама спортиста целог света и трке за олимпијским нормама. Истина је, истини за вољу, сасвим другачија.

Олимпијске игре се одржавају у првој години олимпијаде, односно новог олимпијског циклуса. Тако је то по Олимпијској повељи и I олимпијада почела је 1. јануара 1896. дакле у години када су у Атини одржане Прве олимпијске игре модерног доба, а 1. јануара прошле године почела је XXXI олимпијада и у Рио де Жанеиру одржане се и Летње олимпијске игре с истим редним, обавезно римским, бројем, па тако испада да су спортисти квалификационе норме за наступ у Рију јурили у две олимпијаде – претходној која се завршила 31. децембра 2015. и овој која ће трајати до последњег дана 2019.

Из ове заблуде произлази и друга заблуда – да се у години у којој се одржавају летње олимпијске игре, или најкасније до 1. фебруара наредне године, бирају председници и извршни органи националних олимпијских комитета за наредни олимпијски циклус, односно олимпијаду. Уствари они „хватају” три године већ започетог олимпијског циклуса и прву годину наредног...

Било нелогично или не, иако се у Србији не зна шта је олимпијада и шта су олимпијске игре, за четврт века демократије научило се врло добро шта су игре олимпијске.

У њима нема фер-плеја, најновија таква игра је управо у току.

Први демократски период нашег олимпијског комитета био је између два светска рата и протицао је у надјачавању између српских и хрватских спортских радника, а у време социјализма, наравно и самоуправног, држава је сама управљала избором челника Југословенског олимпијског комитета (ЈОК). Нико није ни помишљао да каже јок предложеном кандидату.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ