Учитељи доказали да добро раде свој посао

На два слична међународна тестирања (ТИМСС и ПАСА) ученици нижих разреда основне школе показали су знање које је изнад просека, док су ученици виших разреда били на зачељу листе и показали знање испод просека.

Ђаци млађих разреда основне школе показали су на ТИМСС тестирању да знају да повезују научено и да то знају практично да примене, док су ученици виших разреда на ПИСА тестирању показали функционалну неписменост - да научено не знају да примене у пракси.

Јавност оправдано поставља питање ко је затајио у образовном систему и због чега су деца у савладавању градива до четвртог разреда изнад просека, док је њихово знање у вишим разредима испод просека.

Према оствареним резултатима може се закључити да учитељи добро раде свој посао, а да су резултати знатно лошији код наставника у предметној настави.

Национална координаторка ПИСА истраживања у Србији Драгица Павловић Бабић каже да одговор на то питање није једноставан, јер многи фактори доводе до образовног постигнућа.

„Међутим, када све те факторе саберемо и размислимо о њима, свакако је настава онај фактор који у највећој мери доприноси образовним постигнућима. Тако да одговоре на питање о овим разликама треба тражити у разликама у квалитету наставе код ученика у млађим и старијим разредима основне школе, а касније у средњим школама, јер нам ПИСА пада у првом разреду средње школе”, рекла је Павловић Бабић за Танјуг.

Она каже да је предност разредне наставе у млађим разредима то што учитељ са ученицима проводи готово све време, па може боље да користи време и садржаје једног предмета да повезује са садржајима другог, а то је оно што се тражи у задацима ТИМС истраживања.

„То је много мање у прилици наставник који ради у предметној настави , који има на располагању 45 минута, звонило је, час се завршио и све стаје тог тренутка”, објашњава.

Такође, иницијално образовање наставника може да објасни део ових разлика, јер, како каже, школујући се на учитељском факултету будући наставници добијају значајан фонд часова из предмета који се тичу саме наставе, као што су педагошка психологија, развојна психологија, дидактика, методике наставе.

„Док у предметној настави можете да имате наставника који никада није слушао ништа од тих предмета или слушао веома мало током иницијалног образовања. Такође, питање је да ли се спремао да буде наставник у професионалном животу или је некако случајно залутао у просвету”, појашњава Павловић Бабић.

Да учитељи ипак „владају целом ситуацијом до четвртог разреда” сагласан је и министар поросвете Младен Шарчевић и додаје да се млади људи избором учитељског факултета опредељују да ће радни век провести у учионици.

„Наставник хемије може да ради у лабораторији, наставник математике као програмер, географ у туризму. Многи од њих када су бирали позив можда су и залутали. Каква је селекција рађена, јел неко анализирао - није”, примећује Шарчевић.

Он каже да у Финској за просвету одвајају највише пара и да је направљена таква селекција да су у просвети најбољи људи, док се у Србији све заснива на ентузијазму.

„Ако је директор педагошки руководилац школе, а не само менаџер, ако је њему у опису посла унапређивање васпитно- образовног рада, значи квалитета, онда то мора да почне да ради”, каже Шарчевић.

Једно од решења, сагласни су наши саговорници, је и обука наставника како би се побољшао квалитет рада у учионици.

Организатор ПИСА тестирања - ОЕЦД, Организација за економску сарадњу и развој, такође је указала да усавршавање и квалитет наставника морају бити у центру пажње да би се постигао успех. (Танјуг)