Хвала Колинди на бесплатној реклами

Ратови се данас воде кроз економију и освајања тржишта, каже Мирољуб Алексић, власник „Алко групе” за „Политику”. У то се недавно и уверио када се чоколада „мони” коју он производи нашла у јеку политичке афере и „загорчала” односе између Србије и Хрватске. Све се догодило у тренутку: друштвене мреже су експлодирале, а полемика је дошла до највишег међудржавног нивоа, сумира своје утиске Алексић. Сада мисли да је од Колинде Грабар-Китаровић добио заправо велику регионалну бесплатну рекламу.

Овдашњи привредници често истичу како им не одговара пословни амбијент, док су њихове колеге из Хрватске овде покуповале предузећа и успешно шире послове у Србији. Стиче се утисак да су они профитирали на незадовољству домаћих привредника?

Српска суревњивост и завидност довеле су нас дотле да немамо националну стратегију. То је питање стратешке одлуке. Неке фирме су или саме или уз подршку своје владе мудро ушле на наше тржиште и заузеле важне позиције у трговини и производњи. Ми смо били потпуно отворени и препустили смо другима да буду власници најважнијих ресурса, земљишта, трговине, производње, банкарског сектора... Били смо земља без било какве стратегије. Нисмо разумели и још не разумемо капитализам и тржишну економију. Све западне развијене тржишне земље имају изванредно разрађене механизме заштите и подстицаја својих компанија, на директан или индиректан начин. Ми не.

Да ли је то један од савета за премијера Александра Вучића? Шта бисте му још сугерисали када бисте били у прилици?

Недостаје нам сређивање и смањивање администрирања, бирократије и непотребне количине прописа, папирологије и пореза. Једном речју даља промена пословног амбијента у свим сферама. Укључујући сузбијање сиве економије и нелојалне конкуренције која чини не 20 одсто, већ вероватно много више и лежи и у великим компанијама, не само малим. Околне земље имају ниже стопе и једноставније процедуре, а то је кључ за привлачење инвеститора и инвестиција.

Једном приликом сте изјавили или су новинари тако закључили да сте човек који жели да остане по страни. Може ли бизнис код нас да функционише без политичке подршке?

 Може. Имате пуно примера и фирми које раде свој посао и не мешају се у политику. Тако би требало да буде и код нас, да свако ради свој посао.

Говорите често о пропуштеним приликама Србије када је реч о инвестицијама са Запада. Могу ли се те прилике надокнадити и на који начин?

 На жалост те године су прошле у распарчавању Југославије, ратовима и ембаргу. За то време погледајте Пољску, Чешку, Словачку или Мађарску. Које су то и колике инвестиције биле и где су оне данас!?

Само рационална и јефтина држава, ефикасна администрација, ниски порези, сигурност за капитал и једном речју – промена комплетног пословног амбијента може да нас повуче напред. Потребно нам је макар пет до седам милијарди евра годишњих инвестиција, да бисмо за 15 година достигли солидну развијеност. Надам се да влада зна то и чини заједно са Привредном комором Србије све да се ствари крећу у том правцу.

„Алко група” је велики систем. Фирме сте куповали у стечају и од њих направили лидере на тржишту. Сада озбиљно улажете у домаће хотеле. Може ли Србија да профитира од туризма?

Туризам је значајна привредна грана и то је ова влада препознала и подржала. Усвојена је нова стратегија развоја туризма Србије до 2025. И по мом мишљењу то је први и прави потез. Наравно да треба радити на конкурентности и давати исте услове и подстицаје какве дају развијене туристичке земље или земље у окружењу, ради даљег и бржег развоја. Потенцијал је велики, а мултипликатор зарађеног евра у туризму је еквивалентан 3,4 евра у извозу. Тако да би било добро да са једне милијарде евра прихода од туризма достигнемо две или чак пет милијарди, што пре. Драго ми је да су тај потенцијал препознали и домаћи бизнисмени и да улажу све више и озбиљније. Покушавамо да пратимо тај тренд и подржимо развој ове гране.

И у кондиторској индустрији је све више конкуренције, а постоји и проблем сивог тржишта које цвета. Како решити тај проблем?

Домаћа кондиторска индустрија је јака са добром технологијом, капацитетима који превазилазе потребе домаћег тржишта и добрим и квалитетним производима и брендовима, извозно оријентисана. Не заостаје ни мало за најбољим светским произвођачима. Била би још боља да нема оптерећења попут прелевмана и царина при набавци сировина, који је оптерећују у цени коштања. То други произвођачи у ЕУ и окружењу немају и додатно увозе своје производе на наше тржиште без царина. А ми пре почетка процеса производње платимо сировине скупље за око 15 одсто.

Како онда бити конкурентан?

Науштрб развоја и плата!? Зато је један велики произвођач изместио производњу ван ове земље. Овде би влада и надлежно министарство требало да се се определе: хоће ли стратешки да подржавају извоз сировина (пшеницу, кукуруз, шећер...) или финалне производе са вишеструким мултипликатором? И хоће ли сузбити сиву економију и нелојалну конкуренцију, која производи робу ван свих стандарда и у неусловним просторима, а продаје је ван легалних токова.

Неопходно смањење пореза на плате

Најављено је смањење пореза на зараде. Да ли је то реално и хоће ли оваква мера бити од помоћи привредницима?

Реално би морало да буде. У Румунији је порез на зараде 30 одсто, у Албанији и Бугарској 20. Уз то порез на добит у овим земљама износи 10 одсто. Код нас порез на зараде износи 67 одсто, а корпоративни порез је 10 одсто. Кад све то упоредите где бисте инвестирали?