Отац одведен у затвор, деца код деде

Прокупље – Александру Авдићу (32) из Житног Потока који је свог десетогодишњег сина у алкохолисаном стању претукао и након тога везао за дрво, прокупачки суд је одредио притвор до 30 дана, док се о дечацима Габријелу (10) и Филипу (8) година тренутно брине деда Станимир. У Центру за социјални рад у Прокупљу кажу да су размишљали да их изместе у хранитељске породице, али су ипак одустали након информације да ће отац остати у затвору. Тврде да до сада нису имали проблема са породицом Авдић, вероватно и због тога што су се тек недавно доселили на територију прокупачке општине.

 –Позвала нас је полиција и у првом тренутку размишљали смо да децу збринемо у хранитељске породице, међутим с обзиром да је Александру одређен притвор, сматрамо да је деда довољно свестан и способан да се брине о њима. Бар за неко време, док не донесемо коначну одлуку – кажу у прокупачком центру. Препричавајући стравичне детаље који су потресли читав топлички крај и шире, деда Станимир каже да је његов син у моменту када их је физички и психички малтретирао имао више од 2,5 промила алкохола у крви. Свађа и тортура је почела наизглед безазленим поводом када се Александар пијан вратио из села и затекао децу како се санкају.

 – Почео је да виче зашто су изашли да се санкају. На моје речи да сам им ја дозволио, он је насрнуо и на мене. Рекао је да ће нас све побити и почео да бије десетогодишњег Габријела. Узео је канап и везао га за дрво – прича отац насилника. Присећа се да је Александар након тога отишао у село, а да се вратио увече око 21 час и поново почео да прети и удара старијег сина.

– Мене је пробудио и рекао да ће да ме закоље ако се успавам. Насртао је ножем. Уплашио сам се и за себе и за унучиће. Нисам више могао да издржим, позвао сам полицију која је дошла и ухапсила га а нас одвела код лекара. На срећу, нико није имао озбиљније повреде – наставља причу деда коме је тренутно једина брига да му унуке не узме Центар за социјални рад и смести их у хранитељске породице. Позвао је и две ћерке које су удате и не живе са њима, да дођу и да му неколико дана помогну око деце. Авдићи су се у Житном Потоку вратили почетком децембра 2016. године из Крушевца, где су живели уназад неколико година. Станимир се присећа да је тортура, физичка и психичка почела пре три године, када се Александар изненада одао алкохолу и пропио. Он каже да је и у Крушевцу пријављивао сина полицији јер је малтретирао и њега и децу.

– Плашећи се да ће нам Центар за социјални рад одузети децу, увек би полицији говорио да је малтретирао само мене. Децу би прећутао. И сада ни не помишљам да децу дам хранитељима. Никада нисам дозволио да трпе гладна, радио сам сезонске послове како би зарадио да имамо за живот. За Александра није било посла, а и то што је радио и зарадио одмах би пропио – додаје разочарани Станимир. И поред свих проблема за сина каже да је у трезном стању сасвим други човек, миран и повучен али да након неколико чашица алкохола постаје агресиван и спреман на свађу. Тврди да би најбоље решење за све било да се Александар пошаље на лечење од алкохола и да би онда сви срећно живели. Иначе, након што је Александра пре седам година напустила жена, а недуго затим и мајка умрла, он и отац су остали да брину о деци.

– Овде имамо свој дом, свој кутак. Уз мало социјале и нашег рада, можемо да живимо – додаје деда Станимир.