ТУРСКИ ЕКСПЕРИМЕНТ

Да ли ће хришћанска Европа смоћи снаге да подупре јединствен експеримент како би Турска позитивно одговорила на дилему да ли демократија и ислам могу или не могу заједно? Избор новог председника Абдулаха Гула, досадашњег шефа дипломатије чије су исламске наклоности ноћна мора чувара секуларизма у генералским униформама, отвара важна геополитичка питања у све заоштренијем сукобу исламског и западног света.

Утицајна турска армија, која себе сматра извршиоцем тестамента оца модерне Турске Кемал паше Ататурка, отворено се у априлу супротставила кандидатури човека који је у политику ушао као исламиста верујући да одвајање политичке сфере од верске поткопава хегемонију Алаха над људским животом и да поништава фундаменталне доктрине ислама.

Успротивила се да знатне прерогативе, наслеђене из времена када је војска била на власти, добије председник чија супруга носи "турбан", турску верзију традиционалне исламске покривке за главу коју држава законима забрањује по школама, универзитетима и јавним установама.

Војсци и либералима већ је много што је на власти исламистички конзервативна али економски либерална Партија правде и развоја (АКП) премијера Реџепа Тајипа Ердогана, без обзира на то што је циљ чланство у ЕУ. Његовог партијског колегу Гула сумњиче да има тајну агенду стварања теократије иако је Турска пре осам деценија јасно одвојила државу од вере.

Милиони поборника стриктног секуларизма демонстрирали су по градовима. Генерали, који су током четири деценије оборили четири владе и затворили исто толико исламских партија, извели су бродове на Босфор са цевима окренутим граду. Онда су расписани превремени избори у јулу на којима је Ердоган убедљиво тријумфовао. Гул се поново кандидовао и у трећем гласању у парламенту, када је била довољна проста већина, глатко победио.

Фундаменталиста у традиционално секуларној палати Чанкаја. "Тврђава је пала." Французи, Немци и Аустријанци узрујани су као да је Гул пред капијама Беча. Полако. Приче о турском експерименту не би уопште било да се ради о старој гарди исламиста које је војска скинула са власти 1977. Ово је нова генерација која је раскрстила са антизападњаштвом као доктрином и прикључила се политичкој матици у земљи јединственог микса ислама, капитализма и секуларне либералне демократије.

Успон традиционалиста који гледају унапред умногоме има световна објашњења. Када је Ердоган први пут победио 2002, његова странка једина је имала национални пројекат који је досезао до већине дотле заборављених Турака. Економија и приближавање ЕУ добили су приоритет. Обезбеђени су раст привреде, спољне инвестиције, 2,5 милиона нових радних места. Национални доходак је удвостручен уз улагања у образовање и инфраструктуру.

Не личи на исламску терминологију? Има још: како би се испунили захтеви ЕУ, извршене су многе реформе, укинута смртна казна, уведене слободе говора и удруживања, дата мањинска права Курдима, а тежиште власти пребацује се ка унутрашњости. Армија је стављена под цивилну контролу.

Тако, на констернацију многих, исламисти дограђују демократију и утиру пут ка Европи, под условом да је Стара дама на њих спремна. Докле ће стићи? Мој стари познаник, колумниста Мехмет Али Биранд отвара две могућности. Прва је почетак нове "ере компромиса" секулариста и исламиста, јачања демократије и важности Турске као идеалног модела исламског света. Друга је "почетак велике туче" током које ће нестати Ататуркови лаички темељи, исламисти наметнути свој начин живота, а ослабљена Турска изгубити територије настањене Курдима.

Демократија је кроз историју била изазов традиционалном мишљењу, посебно религиозном веровању. Читав век и по после Француске револуције црква се по Европи борила против "јереси демократије". Колико је времена требало да прође док се није дошло до демохришћана?

Демократија је данас омиљена извозна роба цивилних друштава Запада, али њени произвођачи упорно по исламском свету подржавају аутократске републике, деспотске краљевине, конзервативне шеикате, војне диктатуре. Тамо где им се контрола отргла – баш због тога – на власти су теократије које сањају о повратку у времена калифата.

Турска је нешто друго. Неспорно је да у последње време јача исламски идентитет и промовише се национална свест, чак и по цену непопуларних пресуда писцима, али исто тако је тачно да "демократија може да цвета једино у атмосфери политичког достојанства", што би рекао Збигњев Бжежински.

Могу ли, дакле, демократија и ислам заједно?

Не могу, кажу многи, јер су исламска друштва у огромној већини недемократска, опхрвана страховима које су наспрам демократије и либерализма римокатолици имали релативно доскора, а православци умногоме задржали као потврду ортодоксије.

Нема демократије јер је исламисти доживљавају као чист политички релативизам ослобођен сваких духовних вредности, па тиме и бриге за људски живот. Амалгам је немогућ зато што ислам негира филозофију релативизма промовишући веру у апсолутне вредности: непроменљиве моралне норме, вечите истине, етичке стандарде применљиве на све људе и културе, за сва времена и сва места.

Могу, тврде други указујући да управо Турска даје за право либералним исламским мислиоцима и покретима, истина мањинским, који тврде да је ислам у свим својим издањима динамичан историјски феномен и да његов опстанак зависи од могућности прилагођавања променама. Турска је најближе циљу стварања цивилног друштва у коме би ислам имао своје место.

Попут хришћанских демократа Европе, Турска ствара муслиманске демократе. Избор Абдулаха Гула лако може да се покаже као велика историјска прекретница неке досад непознате транзиције. Турски експеримент заслужује подршку, док се, ако се, не покаже супротно. На испиту су Гул, Турска, ислам и Запад.

                                        ***

Најтврђа су пријатељства скована у тешким временима. Не заборављајући помоћ коју су у време НАТО бомбардовања добили из Грчке, група грађана Алексинца замолила ме је да подржим њихову иницијативу за помоћ пострадалима у пожарима који су опустошили Грчку. Чиним то са задовољством. За све информације надлежни су инж. Марјан Цветановић, иницијатор акције, тел. 064-9757-169, и др Душан Остојић, координатор, 064-1156-856.