Петак, 19.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

НАТО поделио Црну Гору

НАТО поделио Црну Гору
Црногорско руководство у посети америчком ратном броду (Фото „Политика”)

Подгорица – Обиласком Мурина и паљењем свећа на месту злочина који су починиле снаге северноатлантског савеза, Народна странка Црне Горе започела је јуче кампању „Не у НАТО”.

 Председник Извршног одбора НС, Милан Радовић подсетио је да је бомбардовањем Мурина у априлу 1999. године убијено шест цивила од којих троје деце.

„Кампања ће бити спроведена у свим градовима Црне Горе. Организоваћемо грађанску иницијативу којом ће се од Скупштине тражити доношење одлуке о расписивању референдума о учлањењу у НАТО”, саопштио је Радовић на конференцији за новинаре.

„Црна Гора је са НАТО-м већ потписала неколико докумената чији је садржај непознат грађанима. Постоји вероватноћа да неки од тих споразума садрже губитак суверенитета на одређеном нивоу. Кампања Министарства одбране уместо непристрасног и објективног информисања представља класичну пропаганду НАТО-а и става владе који не дозвољава алтернативу”, навео је Радовић.

 Председнички кандидат Српске народне странке Андрија Мандић подсећа на чињеницу да је према свим релевантним анкетама више од 70 одсто грађана Црне Горе противи уласку Црне Горе у НАТО, а разлози су многобројни.

 „Пре само девет година снаге НАТО разарале су нашу земљу и убијале наше људе, а данас Србији отима део територије. НАТО је од одбрамбене постао изразито агресивна организација која терорише, напада и окупира бројне земље у свету”, саопштио је Мандић.

Мандић истиче како „супротно ставовима грађана Црне Горе, режим наставља политику прикључења НАТО-у”.

За одлуку уласка Црне Горе у НАТО, председнички кандидат Социјалистичке народне партије Срђан Милић казе да „једино народ на референдуму” може одлучити.

 За Небојшу Медојевића, кандидата за председника Покрета за промене „цео процес приступања НАТО-у, мора бити транспарентан, отворен, уз учешће и консултовање црногорских грађана као и њихових политичких представника ”.

Премијер Мило Ђукановић је пре неки дан и сам признао да се слаже „са оценом да у Црној Гори не постоји ентузијазам за чланство у НАТО, као што је то случај са ЕУ”.

 „Црна Гора ће на самиту НАТО у Букурешту учинити нови корак ка чланству у Алијанси, али нажалост не и ка пуноправном, које је могуће наредне године на скупу у Берлину”, рекао је Ђукановић.

 Демократска српска странка јуче је поручила да се са тугом сећа 24. марта 1999. године, када је „најмоћнија војна сила на свету своју хуманост доказивала искрцавајући тоне бомби над градовима у нашој земљи”.

 „Девет година после, НАТО је показао суштину својих акција. На Космету се налази једна од највећих база Алијансе, док водеће земље тог савеза, противно међународном праву, покушавају да отцепе Космет од Србије”, проручују из ДСС.

 Либерална партија оптужила је владу да у својој информативној брошури о НАТО-у, која је дистрибуирана уз поједине штампане медије, уместо да грађанима појасни шта Црна Гора добија, а шта губи приступањем том савезу, колико кошта и по којем моделу ће партиципирати, пропагира приступање Алијанси.

До које мере власт на своју руку жели по сваку цену да грађанима представи НАТО као мировњаке и Црну Гору уведе у тај савез сведочи и чињеница да су прошлог петка црногорски председник Филип Вујановић, премијер Мило Ђукановић, и министри иностраних послова и одбране Милан Роћен и Боро Вучинић посетили амерички ратни брод у Луци Бар у склопу војне сарадње Црне Горе и САД-а. Високи званичници су са америчким амбасадором Родериком Муром обишли фрегату са двеста чланова посаде, која 20. марта упловила у барску луку.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.