Додиков плес по америчкој жици

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Сједињене Америчке Државе увеле су финансијске санкције и забрану путовања у ту земљу за председника Републике Српске Милорада Додика, који се тим поводом похвалио како је „поносан“ на то што га је одлазећа америчка администрација „кукавички“ ставила на црну листу у знак одмазде јер „није пристајао да тргује интересима српског народа“.

О могућности да се Додик нађе на америчкој црној листи спекулисало се још од расписивања референдума о Дану Републике Српске који је послужио као формални повод за санкције, што се напослетку и обистинило пред долазак нове америчке администрације, свега три дана пре инаугурације новоизабраног америчког председника Доналда Трампа, којој је Додик наводно сутра требало да присуствује да му није ускраћена виза за улазак у Америку.

По много чему занимљиви односи Додика и америчке администрације последње две деценије пуни су неочекиваних обрта, па су и одмах после Трампове победе многи поверовали како би председник РС поново могао постати миљеник Америке, какав је био када је 1998. први пут дошао на власт у РС, а таквом су утиску погодовали и наговештаји да би се могао обрести и на Трамповој инаугурацији.

И сам Додик верује да санкција не би ни било да није било позива на инаугурацију, који је био „каписла“ јер нису могли „да га виде тамо“.

Уместо инаугурације, Додику из Вашингтона стиже другачија порука – забрана путовања у Америку, где и не путује, нити, како каже, тамо има имовину, којом му је забрањено располагање у САД.

Да ли су санкције тек почетак обрачуна који ће тек уследити са председником РС због „непоштовања Дејтонског споразума“, како уврштавање на црну листу образлажу из САД, или су посреди, како се то спекулише у РС, задњи трзаји америчке администрације успостављени као испомоћ бошњачким политичарима како би се колико је то могуће успорио могући приступ Додика новим властима у Вашингтону, од чега многи зазиру?

И хоће ли америчка одмазда помоћи или одмоћи Додику међу грађанима у РС и бирачком телу пред неизвесне опште изборе наредне године у ком ће се ова забрана несумњиво представити као покушај осујећења аспирација власти у Српској да се избори за враћање надлежности, или можда као корак ка изолацији РС, иако из Америке уверавају да није реч о санкцијама за грађане или саму Републику Српску, већ искључиво за појединца.

Слику о перцепцији јавности кад је реч о односу са Америком употпуњују и међустраначка препуцавања у Српској у којима је, парадоксално, онај ко је ближи америчким дипломатама углавном бивао оптуживан као политичар спреман на уступке против ингеренција РС, које наводно пропагира Америка, па су се у тим полемикама последњих неколико месеци могле чути поруке опозиционог СДС-а, из ког су се одговарајући на такве прозивке, хвалили како су у тој странци, за разлику од Додика и његове партије, многи појединци били на црним листама америчких власти.

Тиме су настојали поручити да слика коју Додик настоји представити као „опозиционо очијукање са Америком“ није црно-бела и да Додик не само што је на власт дошао уз помоћ САД, већ никад није био на њеном удару, што је најновијом црном листом кориговано. И порука Сергеја Лаврова изречена пред изрицање санкција, на којој је Додик захвалио, допринеће вероватно учвршћењу таквих уверења међу грађанима у РС, имајући у виду да је шеф руске дипломатије оценио да „нико не руши БиХ“ и да „иритира то што српски политичари стално бивају оптужени да руше БиХ“, затраживши укидање високог представника, ког је председник РС назвао „полтроном“ америчке амбасаде у БиХ.

Русија је потом снажно осудила увођење санкција које види као „тенденциозан корак“ и „покушај одлазеће америчке администрације да вештачки компликује даље међународне напоре у постконфликтном решењу на Балкану“, саопштено је из руског министарства спољних послова.

Један од оних који је још увек на црној америчкој листи јесте и Милован Цицко Бјелица, начелник Сокоца, један од оснивача СДС-а и актуелни потпредседник те партије, који је међу петнаестак особа и организација из БиХ (углавном исламистичких) које под руку са Додиком не могу да путују у САД.

Бјелица за наш лист прича како су му санкције искомпликовале живот, а понајвише јер одлуке америчких власти по правилу одмах прате и све европске земље, али признаје да га црна листа САД, на којој се још увек налази, пошто су европске санкције повучене, није омела у победи на локалним изборима у Сокоцу.

„Увек те ’прљаве послове’ као по неком правилу обавља одлазећа америчка администрација, тако је било и мом случају. Раније су ме саветовали да од нових власти затражим брисање са листе, нисам то ни урадио, нисам се никад осећао кривим за оно што су ми пребацивали, па ту врсту санкција, као и у овом случају, држим неаргументованим“, рекао нам је Бјелица.

Додиков однос са Американцима многима изгледа као на плес по жици и подсећа на игру ината и непотребног пркоса са надмоћним партнером, али се тешко отети утиску да потез америчке администрације уједно не личи и на недавни хир одлазећег председника Барака Обаме и протеривање руских дипломата, због ког је стекао презир јавности широм света, насупрот симпатија због руског трезвеног одговора. А зна ли Додик одговорити умерено?

Он је јуче на конференцији за новинаре поручио да га санкције радују и да то није казна Српској, већ њему, који нема имовину у САД, нити било где у иностранству, сем у Србији, која за њега није иностранство.

Како се могло и очекивати, Додик уверава како су санкције производ његове истрајности да не тргује интересима Српске, између осталог не пристајући на реформу полиције, уставне промене у Бутмиру, али и последње притиске у вези са Даном РС.

Најодговорнијом за новонасталу ситуацију држи америчку амбасадорку у БиХ Морин Кормак за коју сматра да треба и кривично да одговара због мешања у послове других земаља и која је „изразито пробошњачки и антисрпски настројена“ па је „фалсификовала ситуацију у БиХ“ и додаје: „Ово су санкције оних који су у САД поражене, па је тешко говорити о санкцијама оних који су добили изборе у тој земљи.“

Додик сматра да Кормакова треба да буде повучена и верује да ће се то и десити, а од Игора Црнатка затражио је да је прогласи „персоном нон грата” у БиХ.

Штавише, Додик поручује да ће убудуће бити још агилнији у политици коју заступа и да греше они који верују да ће га потези „поражене администрације“ одговорити од ставова које заступа, а од којих су га десетак дана пре увођења санкција покушали одговорити и помоћник америчког државног секретара за Европу и Евроазију Хојт Ји и Кормакова, тражећи да поштује Дејтонски споразум, посебно кад је реч о спорној страначкој декларацији у којој се као могућност помиње и самосталност РС.

„У  Вашингтону су озбиљно схваћене претње Додика о референдуму о сецесији“, објашњава Кормакова увођење санкција.  Када је Додик позив на кориговање политике без двоумљења одбио, Хојт Ји се пре неколико дана огласио поруком да „свако ко покушава избећи поштовање Дејтонског споразума мора одговарати за то“. Потом је и званично потврђено да се Додик нашао на црној листи, да би амбасадорка Кормак појаснила да се Додик успротивио Уставном суду БиХ и прекршио закон, те да представља „значајну претњу у вези са ометањем спровођења Дејтонског споразума“.

Додик пак каже како га за рушење Дејтонског споразума оптужују они који су учинили све да га у прошлости девастирају, а у том га ставу подржавају и политичке партије из власти и опозиције у Српској, као и борачке категорије и академска јавност.

Наиме, општа оцена партија, али и највећег дела јавности у РС, јесте да су ове санкције сувишне и да Додик није кршио Дејтонски споразум, већ управо супротно, па је прилично извесно да ће оне бити повод за још дубљу кризу.

То примећује и председавајући Председништва БиХ Младен Иванић који каже да су санкције корак уназад којима се неће решити политички проблеми, напоменувши да је битно да грађани и РС не буде у то увучена.

„Не ликујемо, али се надам да Додик неће даље увлачити Српску у проблеме са Америком, што је унапред изгубљена битка која би могла да је угрози“, напомиње Бранислав Бореновић, председник ПДП-а.

Највећа опозициона партија замера Додику на начину на који води РС, а Вукота Говедарица, председник СДС-а, сматра да може бити погубно уколико Додик своју судбину буде везивао за РС крећући се путем крајњег радикализма. Подсећа да је и СДС био под санкцијама када је од Додика оптуживан да води РС у изолацију.

Додик каже да остаје посвећен Уставу БиХ и Дејтонском споразуму, али одбацује дух Дејтона који је промовисала одлазећа администрација.

„Поштујем Америку, велику земљу, коју сам увек поштовао, чак и када су имали негативан однос према нама, али појединци могу бити лоши. Никада нисам престао поштовати САД и веровао сам да ће се увек наћи нит поштења према свима, посебно према онима према којима су грешили и такву веру имам и према новој администрацији“, закључује Додик.

Екипи Н1, партнеру америчког Си-Ен-Ена, јуче је онемогућено праћење Додикове конференције где им је усмено поручено да нису добили акредитацију, а ова кућа, наводи се на порталу Н1, скинута је и са мејлинг листе кабинета председника РС.