Обамин политички тестамент

Доналд Трамп данас седа у фотељу Барака Обаме и отвара његов политички тестамент. Шта ли наслеђује?

Наслеђује економију далеко снажнију од оне која је Обами остала од Џорџа Буша.

Када је први афроамерички председник дошао на власт, земља се налазила у најгорој финансијској кризи од Велике депресије, са негативним растом од 8,2 одсто и незапосленошћу од 7,2 одсто која се убрзано приближавала двоцифреном броју. Трамп је далеко срећнији.

Њему је претходник оставио јаку економију са растом од око три одсто и незапосленошћу од 4,6 одсто, што је најнижи ниво у последњих десет година, преноси „Политико”.

Обама је повећао националну економију за 16 одсто у односу на 2009, али је и довео јавни дуг на око сто одсто бруто друштвеног производа. Осим на аутомобилску индустрију, позајмице су искоришћене за спасавање крупних банака са Волстрита уместо на обичне Американце који су губили куће и радна места.

Такво понашање државе изазвало је револт милиона разочараних грађана. Велики број њих, посебно у опустошеним индустријским центрима, окренуо је леђа неолибералној политици председника Обаме и његових демократа определивши се за „Чајанку” и друге ултрадесничарске покрете, претходницу Трамповог популизма.

Због тога је оцена Си-Ен-Би-Сија да је највећи Обамин поклон за Трампа стање у економији – двозначна. Иако је неспорно да је земља изашле из кризе и да је данас много боље него пре осам година, све је већи јаз између богатих и сиромашних (две трећине раста забележеног за време Обаме отпада на један одсто најбогатијих), а послова у индустрији је све мање.

Таква политика је довела до успона трампизма. Разочарани индустријски радници и противници глобализације гласали су за човека који им је обећао радна места и раст реалне економије.

Будућем шефу државе остаје и неколико ратова. Ирак и Авганистан заостају још из Бушовог времена. Обама је Трампу оставио Сирију, у виду ваздушне интервенције и мањег броја копнених трупа без опсежних ратних дејстава које је он затекао у Авганистану и Ираку.

Ту је затим још неколико „мањих” ратова попут акција у Либији и за време Обаме добро увежбаних операција ликвидација из дронова у бројним земљама од Сомалије до Пакистана.

Трампу је преписан и Гвантанамо. Моћи ће са њим да ради шта хоће, па и да доводи нове „станаре”, јер Обама и поред најбоље воље није успео да укине озлоглашени затвор на Куби.

И поред тога што је забранио мучења и довођење нових осумњичених за тероризам на Кубу, Обама није казнио припаднике Централнообавештајне агенције (ЦИА) који су спроводили тортуру, чиме је допринео њиховој недодирљивости.

Никад јача ЦИА, која је за време Обаме шпијунирала чак и сенаторе који су истраживали њене технике мучења, сада је на располагању председнику Трампу.

На услузи му је и Национална безбедносна агенција која је за последњих осам година показала да је стању да прислушкује и на интернету уходи све и сваког, што неретко и чини. У израелско-палестинском сукобу Обама ништа није постигао па ништа нема ни да остави, ни педаљ напретка у договорима о формирању палестинске државе.

Чини се да је Трамп спреман да побољша оно што је Обама покварио – односе са Русијом који су пали на најнижи ниво још од краја хладног рата.

Са друге стране, нови председник не да не показује поштовање, већ најављује поништавање неких од неоспорних достигнућа старог шефа државе у који сигурно спадају и споразум о нуклеарном програму са Ираном и релаксација односа са Кубом.

Трамп одбацује и огромну Обамину заоставштину у домаћој политици која се огледа у здравственом осигурању за 20 милиона раније неосигураних људи и забрани дискриминације хомосексуалаца.

Баш за време првог афроамеричког председника читали смо о невероватном броју некажњених полицијских убистава у којима су страдали ненаоружани црни мушкарци, што је изазвало расне немире. Раса је само једна од линија раздвајања.

Трамп преузима нацију дубоко подељену на његове противнике и подржаваоце. Многи не могу да се помире са данашњом инаугурацијом и питају се како је могуће да за председника долази ексцентрични, политички некоректни тајкун сиромашног речника, склон расистичким и сексистичким изјавама.

Како ли је тек онда могуће да је пре осам година на ту исту функцију дошао црнац са средњим именом Хусеин?