ПКБ поново на продају

Министарство привреде објавило је јавни позив за прикупљање писама инвеститора заинтересованих за учешће у приватизацији Пољопривреде корпорације Београд (ПКБ).

Рок за подношење пријава је 17. фебруар, а потенцијални инвеститори треба да предложе цену, модел приватизације, инвестициони програм као и оквирни план пословања и број радника које би упослили.

Интересантно је да је позив уследио само дан пошто је премијер Александар Вучић из Давоса најавио да је за ово пољопривредно предузеће заинтересована „Ал Дахра” из Уједињених Арапских Емирата. Вучић је са Ал Дарејем, директором ове компаније, разговарао о могућим инвестицијама у нашу пољопривреду и прехрамбену индустрију.

– Све што је добро за Србију, ми смо спремни да урадимо – рекао је Ал Дареји. – Желимо да развијамо пољопривредну индустрију и за то имамо велике планове. Наша компанија има обезбеђено тржиште за све пољопривредне производе.

„Ал Дахра” је позната домаћој јавности јер је сличне претензије исказала и пре четири године када је озбиљно била заинтересована за приватизацију осам пољопривредних комбината (већином пропалих) али je међу њима било и предузеће из Падинске Скеле.

Са овом компанијом је чак 2013. тадашњи министар финансија Млађан Динкић у Абу Дабију потписао уговор о заједничком улагању у српску пољопривреду вредан 400 милиона евра, а били су наводно заинтересовани и за Луку Панчево и изградњу пет фабрика за прераду хране у Србији.

У међувремену од ових инвестиција није било ништа, једини званично познат учинак „Ал Дахре” на српском тржишту јесте куповина већинског удела ( 51 одсто) у „Руднап аграру” Војина Лазаревића 2014. године.

Ово предузеће бави се узгојем јабука на плантажама у близини Руме, па је на мапи држава у којој послује „Ал Дахра”, на њиховом званичном сајту, уцртана и Србија.

Иначе, компанија је позната по производњи и продаји сточне хране, житарица али и аквизицији и инвестицијама у компаније које се баве производњом хране.

Присутни су у Египту, Мароку, Грчкој, Саудијској Арабији... а Србија им је заправо интересантна због пробоја на европско тржиште.

Политика је контактирала седиште ове компаније у Абу Дабију, али нисмо добили одговоре о њиховим плановима о улагањима у Србији.

ПКБ (са четири зависна предузећа која се продају) има око 2.000 радника, а последња процењена вредност капитала је око 51,2 милијарде динара.

Скупштина Београда у септембру прошле године пренела је акције ПКБ-а, које су биле у власништву града, на републику, тако да је комбинат постао државно предузеће. Према ранијим подацима ПКБ је власник 1.400 хектара грађевинског и 5.200 хектара пољопривредног земљишта.

На тендер за продају ПКБ-а, расписан крајем 2015. године, није стигла ниједна понуда, а почетна цена за 51 одсто процењене вредности сталне имовине била је око 154 милиона евра.

У марту 2016. објављено је да је тендер пропао. Тада је наговештено да ће уколико уопште буде расписиван нови јавни позив ПКБ бити понуђен по нижој цени (наводно не мањој од 102 милиона евра).

Минимална цена испод које имовина у поступку приватизације не сме да се продаје је трећина процењене вредности.

Међутим, судећи по тексту јавног позива, држава се још није определила који модел приватизацији ће одабрати овога пута.

Спекулисало се да би то могло да буде стратешко партнерство, а упућени тврде да се у последње време управа „Ал Дахра” помиње као озбиљан кандидат.