Прогони курдских политичара у Турској

У Турској се заоштрава однос према курдским политичарима који су се нашли на удару под уопштеном оптужницом да подржавају „терористе и сепаратисте”, односно забрањену Радничку партију Курдистана (ПКК) која се деценијама у Анадолији бори за аутономију свог народа.

Јавни тужилац у Дијарбакиру, граду на истоку земље, како открива званична агенција Анадолија, припремио је оптужнице против копредседника легалне прокурдске Народне демократске партије (ХДП) Селахатина Демирташа(43)  и Фиген Јуксекдаг у којима се предлажу драконске казне. Пошто му се на душу ставља више најтежих кривичних дела (руковођење терористичком организацијом, ширење терористичке пропаганде и угрожавања јединства и територијалног интегритета земље) Дермирташ би могао да буде осуђен, када се све сабере, на 143 године затвора, односно остао би иза решетака до краја живота. Његова колегиница Јуксекдаг је „боље „ прошла: запрећено јој је са 83 године робије, а Нурселу Ајдогану, посланику те странке из провинције Ширнак, са 103 године.

Прогон курдских политичара и посланика сигурно се на томе неће завршити. У притвору се налази још десет посланика ХДП, поступак је покренут и против 25 градоначелника припадника тог народа који су наводно државним парама  финансирали сепаратисте. Катанац је стављен на прокурдски лист „Озгур Гундем” после чега се 20 новинара и службеника нашло у притвору.

ХДП је трећа по снази странка у земљи која је 2015. године први пут прескочила праг парламента. Од укупно 59 њених посланика 55 су се сада нашли под сумњом да сарађују са терористима и већ им је укинут имунитет.

„Изабрани званичници који охрабрују тероризам треба да се суоче са правдом. Оно што они говоре јесте злочин и због тога морају да плате. Ми не можемо да прихватимо изјаве у којима се позива на разбијање земље”, изјавио је председник Тајип Ердоган поводом одузимања имунитета посланика. На удару су се нашле и друге странке, али процентуално неупоредиво мање од прокурдског ХДП-а који је на последњим изборима својим модерним програмом привукао и један број грађана који су раније подржавали друге партије.

У влади се ставља знак једнакости између оних који повлаче орозе и активирају бомбе, са политичарима, посланицима, универзитетским професорима и новинарима који се залажу за мирно решење курдског проблема. Анкара се због тога нашла на удару Европске уније, која условљава укидање виза за турске држављане променом параграфа који се односе на борбу против тероризма. У влади засад не показују спремност на било какве уступке. Чак је покренута иницијатива за поновно увођење смртне казне (која је укинута пре десет година) како би се „терористи” примерно казнили.

Турска је, после крвопролића у Анкари и Истанбулу, заоштрила став према свим терористичким групама: ПКК, Ал Каиди, следбеницима имама Фетулаха Гулена који је осумњичен да је летос покушао пуч. На удару су се коначно нашли и џихадисти Исламске државе Ирака и Леванта, којима је влада раније гледала кроз прсте и пропуштала их преко Анадолије у нади да ће се они брзо обрачунати са  режимом у Дамаску. Била је то лоша процена, која се и Турској и западним земљама, које су заједно са Катаром и Саудијском Арабијом, створиле Идил, сада обија о главу.

Али, за владу у Анкари главни проблем је пре свега како стати на пут Курдима, не само у Анадолији, него и у Сирији. Припадници тог народа у суседној земљи се истински боре против џихадиста и досад су уживали подршку Пентагона. Они истовремено покушавају да у пограничном подручју према Турској, где претежно живе, створе своју аутономију. У Анкари су сада све очи упрте у нову америчку администрацију у нади да ће Доналд Трамп променити став према сиријској Партији демократске уније, пошто је то, како се тврди, терористичка група, исто као што су ПКК или Идил.

У влади се страхује да би аутономија Курда у суседној земљи могла да буде зачетак стварања независног Курдистана на четворомеђи Сирије, Ирака, Ирана и Турске, што би још више нарушило однос снага на Блиском истоку који је годинама у хаосу. На тим просторима сада живи, како се процењује, више од 25 милиона припадника тог народа и била би то једна од већих држава у региону.