Супербактерије најчешће у ургентним центрима

Прича о супербактерији опет је међу ударним вестима многих медија: пацијенткињи из америчке државе Неваде, после операције бутне кости, у борби са послеоперативном инфекцијом и разним компликацијама, није помогло чак 26 различитих антибиотика. Бактерија која ју је напала била је отпорна и јача од свих познатих антимикробних лекова који се користе у САД, па су напори лекара завршени неуспехом, а ова вест је постала светска сензација.

Да ли ћемо ускоро умирати због упале грла и операција руке, јер су бактерије све отпорније на постојеће, познате антибиотике, а нових лекова из ове групе медикамената готово и да нема?

Проф. др Мијомир Пелемиш, специјалиста за инфективне болести и клиничка фармакологију, члан републичке комисије за рационалну употребу антибиотика, наводи да се поново лансира прича и ствара фама о некаквој супербактерији, а да чак није наведено ни њено име.

– Једина је истина да се повремено нађе заиста бактерија која је резистентна на све антибиотике, али то није први такав случај, појава није откривена јуче, већ траје годинама. Таква сензација продаје новине, али ако могу да кажем да има – нема разлога за панику, има разлога за забринутост, поготову у болницама и клиничким центрима, где се у јединицама интензивне неге најчешће јављају такозване супербактерије – каже овај инфектолог.

Он додаје да је бактерија о којој сада брује медији практично иста као што је и некада била, само је изменила своју грађу. Мутацији је кумовала неправилна употреба антибиотика и лоше превентивне мере у заштити од инфекција. Др Пелемиш каже да су за ову праксу доминантно криви лекари.

Обично су супербактерије грам-негативне бактерије: ацинетобактер, клебсијела, ешерихија коли и протеус.

– Истина је да је отпорност ових бактерија на антибиотике попримила застрашујуће размере у целом свету, па и у Србији – каже наш саговорник, који се и сам пре неколико дана суочио са супербактеријом. Пацијент је имао сепсу, а на бактерију клебсијелу деловао је само један од 20 антибиотика, показао је лабораторијски тест. Један, али вредан, па се тај пацијент сада лагано опоравља.

Др Пелемиш наводи да се на Клиници за инфективне болести просечно са супербактеријом бори један или два пацијента у размаку од неколико месеци, али је зато у јединицама интензивне неге ургентних центара ово појава чешћа, јер се ту збрињавају најкомпликованији случајеви. Кад год се максимално не спроводе хигијенске мере и неадекватно дају лекови, расте опасност од болничких инфекција. А оне су „расадник” супербактерија.

– У Србији лечење антибиотицима није ни боље ни горе него што је у било којој земљи југоисточне Европе. Када се јави таква суперинфекција и бактерија која одолева свим лековима, које имамо у арсеналу оружја за инфекције, успех излечења зависи од одбрамбених снага организма, зависи од тога где се човек инфицирао, у болници или код куће, одлучујуће је и да ли таква пацијент има неке хроничне болести – објашњава др Пелемиш.

Он упозорава да ће тешких инфекција бити све више и код нас ако у Србији не будемо спроводили превентивне хигијенске мере, посебно у јединицама интензивне неге, и ако ове лекове не будемо користили рационално и правилно, чувајући  такозване резервне антибиотике за заиста најтеже оболеле.

Министарство здравља Србије је попут других европских држава започело у новембру 2015. националну кампању за рационалну употребу антибиотика.

Др Пелемиш каже да чак и добри стари пеницилин и данас може да буде моћан лек, али не за конкретно поменуте супербактерије. Нове микроорганизме могу убити само новији антибиотици, који се зову карбапенеми, гликопептиди, тетрациклини и који се дају интравенским путем.

Нама добро познати и омиљени „пентрексил”, „палитрекс” или „хемомицин”, по објашњењу др Пелемиша, служе само за лечење лакших инфекција, али ни њих не треба узимати на своју руку.

– Антибиотици нису лекови за снижавање високе температуре, већ служе за лечење инфекција чији су проузроковачи бактерије. Када антибиотик примењујемо у лечењу вирусне инфекције исти је ефекат када муву желимо да убијемо пушком. У сезони грипа и респираторних инфекција, сви лекари се лако маше за антибиотик, а да нису пацијенту претходно проверили крвну слику, урадили анализу урина или сачекали налаз бриса из грла и носа – апелује др Мијомир Пелемиш.