Размак између апотека 300 метара

Апотеке са једним фармацеутским техничаром, у скученом простору, могле би већ ове године да буду затворене, уколико буду усвојени предлози из Нацрта закона о апотекарској делатности.

Јавна расправа о овом правном акту трајаће до 2. фебруара. Између осталог, предвиђено је да убудуће најмања удаљеност између две апотеке буде 300 метара, а ова делатност неће моћи да се обавља у локалима мањим од 40 квадратних метара. Такође је дефинисано и да у местима до 4.000 житеља мора бити основана апотека. Апотекарска станица, у којој ће стручно лице издавати лекове, мора да се обезбеди сваком селу које је најмање пет километара удаљено од најближе апотеке.

Мирјана Ћирић, помоћник министра здравља за организацију здравствене службе, за „Политику” објашњава да нико неће затварати постојеће апотеке, које су сада ослоњене једне на другу и не испуњавају услов од 300 метара размака. Таквих „гроздова” најчешће има око болница и клиничких центра. Нови критеријуми важиће само за апотеке, које ће са радом почети после ступања на снагу овог закона.

– План је да се побољша мрежа апотека, како приватних, тако и државних, чиме би се обезбедила једнакост у доступности лековима  –каже помоћница министра здравља.

Ипак, многе од постојећих апотека неће преживети неке од нових критеријума рада, који се односе на квадратуру локала и запослени кадар. Мирјана Ћирић објашњава да се новим законом предвиђа да је за отварање апотекарске установе потребан простор од 60 квадрата и најмање два дипломирана фармацеута и фармацеутског техничара. За апотекарску јединицу, заправо место где грађани најчешће набављају лекове, нужан је простор од најмање 40 квадратних метара и двоје  дипломираних фармацеута, за апотекарску станицу, отворену, на пример, у неком планинском подручју, довољан је локал од 20 квадрата и један дипломирани апотекар.

Предвиђена је и могућност отварања апотеке – приватне праксе у којој може да буде запослен и само један фармацеут, који ће радити или у једној смени или двократно. За то је прописана минимална површина локала од 30 квадрата.

Ћирићева наводи и да су предлагачи закона у креирању ових критеријума користили искуства европских земаља, а у неким случајевима предложени су блажи услови од оних које имају на пример Хрватска (77 квадрата за апотекарску установу, а 30 за апотекарску станицу) или Словенија (70 квадрата за апотекарску установу, односно 34 за апотекарску станицу).

Предложени закон на својеврстан начин одсликава и прикривени „рат” који тиња између приватних и државних апотека. То се највише огледа у члану нацрта закона којим се предлаже забрана „вертикалне повезаности”: апотеку, или тачније, ланац апотека, више не би могао да има произвођач лекова, власник веледрогерије, правно или физичко лице које је носилац дозволе за стављање лека у промет... У том смислу, побројана физичка лица или правни субјекти убудуће не би могли да отварају апотеке на женино име или име блиског сродника. У овом часу у Србији постоји велики број оваквих „вертикала”: готово половину свих приватних апотека основали су власници веледрогерије или произвођачи лекова.

Миомир Николић, председник групације веледрогерија при Привредној комори Србије, који иначе и сам има ланац апотека, сматра да поменути решење није добро за будућа улагања у апотекарску делатност.

– Никаква опасност од нелојалне конкуренције не постоји, јер у великим ланцима апотека нико не рекламира и не даје велике попусте, не руши цену лекова. То раде појединачне апотеке. Са друге стране, овом забраном од инвестирања у Србију одбили бисмо потенцијалне стране инвеститоре или фондове, који имају бизнис са апотекама. Ми очекујемо такве инвеститоре, долазак је већ најавио чешки велики фонд „Пента”. Европска унија промовише једнакост капитала и својине, а овим решењем се то ограничава – истиче Николић и додаје да је логично да неко ко има веледрогерију посао шири у малопродаји, а то се предложеним законским решењем забрањује.

Грађани врло добро знају које апотеке већ сада лекове нуде по нереално ниским ценама, а лако их је препознати и по томе што су пред њима дугачки редови. У излозима оглашавају огромне попусте на све лекове, а њих најчешће посећују хронични болесници који су везани за одређену терапију и медицинске потрепштине.  

Николић објашњава како такве апотеке имају велики обрт и то им омогућава пословање са далеко нижим маржама.

– Будући закон треба да регулише и цену лекова у малопродаји, а то се не постиже забраном вертикалног повезивања. Могућност да апотеке или ланац апотека отвори произвођач лекова или веледрогерија у многим европским земљама није забрањена. Никакве везе нема да ли

апотеке отвара веледрогерија или неко други, већ како се формирају малопродајне цене и марже. Сматрам да је важније од тога у колико квадратних метара једна апотека мора да ради то да ли у њој има лекова. Данас постоје и државне и приватне апотеке, чији су рафови готово полупразни, а рачуни блокирани. Апотека без лекова и стручног кадра мора да буде затворена – сматра Николић.

Помоћница министра здравља, међутим, одговара да је у већини земаља ЕУ, као и у Турској и Македонији, законом забрањена вертикална интеграција, управо да би се спречило да се, зарад економске добити, форсира један лек, а да других лекова нема, односно да се прави вештачка несташица.

– Агресивном маркетиншком политиком оног ко стоји иза производње или продаје лека може да се утиче на независне одлуке апотекара у избору медикамената. Забраном вертикалне интеграције спречавају се и могући штетни уговори, којима би одређени произвођач добио могућност да утиче на понуду лекова у једној апотеци. Такође то би могло да подрива здраву конкуренцију и наметне контролу тржишта од стране одређених произвођача. Лек не може да буде третиран као роба у трговачком смислу речи – објашњава Мирјана Ћирић.