Јануар, светла тачка буџетског календара

Ако је децембар мучан месец у календару министра финансија Душана Вујовића, онда је јануар светла тачка његове фискалне политике. Премијер Србије Александар Вучић изјавио је недавно да ће Србија до краја овог месеца имати суфицит већи од очекиваног и да ће он износити осам милијарди динара.

„Србија у првих 20 дана има већи суфицит од очекиваног ове године, а крајем јануара уместо пет милијарди, очекујем суфицит од можда и осам милијарди, и то без икаквих једнократних плаћања”, рекао је Вучић недавно гостујући на ТВ Пинк.

Од председника владе, међутим, нисмо чули да је мањак у буџету у децембру био око 32 милијарде динара, што је, на месечном нивоу посматрано, био најгори резултат од почетка 2016. године. Ако је за утеху, то је значајно боља слика од оне коју смо имали прилике да гледамо у буџету у децембру 2015. године. Тада је за само месец дана дефицит достигао чак 83,7 милијарди динара.

Државна благајна била је у суфициту током већег дела прошле године. Изузетак су једино фебруар (минус 22,8 милијарди), март (минус 19 милијарди), април (минус 4,1 милијарда динара) и септембар (минус 4,6 милијарди динара). Међутим, последњег месеца прошле године дефицит је, по већ устаљеној традицији – експлодирао.

Ипак, по признању премијера Александра Вучића, републичка каса, кад се испод свих 12 месеци подвуче црта, била je у плусу од пет милијарди динара. Званичне податке о томе Министарство финансија још није објавило.

После децембарског лошег резултата (посматрано на месечном нивоу), благајна је у јануару поново у добром стању.

Суфицит на крају првог месеца у години, ипак, за познаваоце фискалних прилика није никакво изненађење. Прошле године он је био још већи и износио је чак 33 милијарде динара. То је за чак 20 милијарди динара бољи резултат од прошлогодишњег. Лане је Фискални савет овај „успех” оценио као последицу једнократних кретања, а не одрживи тренд. Прошле године су привремено повећани приходи од акциза, али је направљена и својеврсна буџетска гимнастика. Министaр финансија Душан Вујовић пребацио је једнократне прихода од продаје фреквенција мобилним оператерима (12,7 милијарди динара) и тако је остварен непланиран и привремени раст непореских прихода. Премијер Александар Вучић је о тој операцији неколико пута јавно говорио.

Суфицит у буџету имали смо и у јануару 2014. године у износу од 19,76 милијарди динара.

Својевремено се и Млађан Динкић као министар финансија у влади Ивице Дачића почетком 2013. године хвалио суфицитом у јануару. Тада је вишак у каси износио 3,8 милијарди динара. Због тога је Динкић предложио влади да пре времена отплати део спољног дуга у износу од 430 милиона долара.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, сматра да се управо због тога на основу једног месеца не могу доносити закључци о фискалној политици. Јер би, ако се посматра само децембар, могао да се изведе закључак да је стање у јавним финансијама катастрофално. Док би, са друге стране, ако се гледа јануар могло да се помисли да је стање у буџету спектакуларно. Зато је најважније посматрати дугорочни тренд.

– У јануару сваке године имамо суфицит као сезонски фактор. То је пре свега резултат чињенице да држава у јануару нема велике расходе, а да су приходи већи. И то највећим делом због већих прилива од пореза на потрошњу – закључује Арсић.