Шта се крије иза претњи да се РС отцепи

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Да ли замешатељство око виђења позадине америчких санкција уведених Милораду Додику, председнику Републике Српске, и могућег европског придруживања финансијској блокади и забрани путовања потврђује бригу западних земаља од „преласка црвене линије” и „сепаратистичких намера” власти у Бањалуци? Или су пак реалније процене да је реч о томе да западне земље, свесне дневнополитичке употребе тог питања и слабих шанси да се то и обистини, претњама подривају неке легалне амбиције Српске за очување дејтонског статуса.

Непопуларној сецесионистичкој слици, међутим, увелико доприноси и понашање власти у РС, без обзира на то што се тезе о могућој самосталности у Бањалуци објашњавају као могући крајњи, нежељени и изнуђени сценарио.

Ипак, остаје помало скрајнут одговор на питање да ли у Српској уистину постоје озбиљни планови о отцепљењу или се та прича преувеличавањем можда злоупотребљава како би се делегитимисали захтеви за очување властитих права и политика које заговара Бањалука. Симпатије западних земаља руководство РС засигурно није побрало ни страначким документом Додиковог СНСД-а у ком се помиње самосталност РС и мирно раздруживање како би се формирала унија држава од БиХ, на који се, како се верује, односила суштина америчког упозорења.

Ипак, пренебрегава се то што већина грађана у РС, иако без икакве сумње прижељкује независну државу, ипак вероватно не би са нарочитим симпатијама и равнодушно посматрала и подржала запаљиве потезе власти уколико би они били намерени да то спроведу „преко колена”, без неопходног договора са свима, а најпре западним земљама, као и сународницима унутар БиХ.

„Није тајна да су односи између Додика и Америке нарушени већ неколико година. Црвену лампицу упалило је питање референдума, које је узбуркало међународну заједницу. Неко ће рећи да та прича постоји од 2006. али су сада направљени први кораци, референдумом о Дану РС који се сматрао неком врстом увертире, знајући и за декларацију СНСД-а која помиње самосталност РС”, каже Тања Топић, политичка аналитичарка из Бањалуке.

Да у Бањалуци не постоји озбиљна спремност за авантуризам сведочи и то што цели политички блок окупљен у Савезу за промене такве ставове Додика сматра популистичким, а Младен Иванић, председавајући Председништва БиХ, на ту тему каже да у наредне две деценије неће бити промене граница на Балкану и да би политичарима било корисније да се усредсреде на рад у постојећем оквиру.

Примећује и то да анализе појединих експерата који наговештавају промене граница служе више за властиту промоцију, него што имају истинско утемељење у реалности, али је скренуо пажњу и на ратну идеологију бошњачких политичара, која је и даље озбиљна претња Српској и озбиљан извор нестабилности у земљи.

Биљана Плавшић, некадашња председница РС, рекла је да би, иако РС има право на отцепљење, Додику саветовала да ради тише и да би она на његовом месту ћутала и радила како би од Српске направила „драгуљ”, док Вехид Шехић, председник Форума грађана Тузле, наглашава да би било крајње поједностављено сву кривицу за проблеме у БиХ сваљивати на Додика.

Подсећа да су и Американци рекли да „посматрају и друге политичаре”, па истиче да ће „ако буде правде бити санкција и за друге лидере”.

„Морамо бити искрени и приметити да смо у референдумско доба дошли тек после иницијатива за укидање ентитета. Не припадам, јасно, онима који су за поделе, али добрим делом свему томе јесте допринела и атмосфера из Федерације БиХ, иако је Додик отишао предалеко претећи отцепљењем и непримереним речником према амбасадама”, рекао је Шехић за Федералну ТВ.

Јесу ли онда реакције западних земаља када износе квалификације о могућем сепаратизму Српске и које „озбиљно схватају такве најаве” донекле претеране?

„Незахвално је процењивати како би грађани у РС реаговали, али уверена сам да не би са нарочитом лакоћом ушли у реализацију те приче свесни да је реч о нечему што са собом носи велики ризик, иако извесно подржавају политику која инсистира на Републици Српској. Грађани су вероватно свесни опасности коју би носило спровођење таквог референдума”, каже Топићева.