Да ли ће Трамп заслужити воштану фигуру у Јагодини

Иако је после победе Доналда Трампа тврдио да је Трампова победа „велика ствар и за Србију и за цео свет” и отишао на инаугурацију у Вашингтон, Драган Марковић Палма, лидер Јединствене Србије, ипак још не планира израду воштане фигуре новог америчког председника за музеј у Јагодини. Новоизабрани председник прво мора, истиче Палма, да покаже да поштује уставно уређење Србије и да тамо где се одлучује о Србији не буду привилеговани они који су против нас.

Да Србија одиста очекује такве Трампове потезе, сведочи, уосталом, и изјава председника Томислава Николића у Лисабону да ће Србији бити много боље уколико политика Америке, с новим председником, буде бар мало боља према Србији.

„Нека буде мало боље него што је до сада, Србији ће бити много боље”, истакао је Николић, уз подсећање да су се многи у нашој земљи радовали промени власти у САД, зато што смо ми имали невоља с њиховим досадашњим председницима и политиком те земље.

Засад, све упућује на то да Трамп радикално мења политички курс своје земље – повлачењем из „Обамакера” и споразума о трговини са земљама Пацифика, и одлуком да подигне зид према Мексику. Амерички магазин „Форин полиси”, међутим, указује да је мало времена прошло од инаугурације да би се знало шта је нова политика САД на Балкану. Лист, додуше, преноси и да би Трамп лако могао да Косово прогласи „неуспешним пројектом” Клинтонове администрације.

Колико су реална очекивања да ће се нови председник другачије понашати према Србији?

Мада мисли да за прецизан одговор треба још сачекати, аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић указује на прве позитивне сигнале.

„Оно што је најављено, оно што је потврђено кроз Трампов говор после заклетве и оно што се чује из саме администрације јесте охрабрујуће. Шаљу се неке поруке које су потпуно у складу с интересима Србије и интересима Републике Српске”, каже Кесић и додаје да је кључна ствар нове политике која се тренутно изграђује побољшање односа с Русијом.

„Ако дође до тог побољшања, ако дође до изградње стратешког партнерства, то потпуно отвара простор за Србију и за РС, који је до сада био не само затворен, него је Србија често долазила у позицију да мора да се брани због блиских односа с Москвом. А у овом контексту нове политике Вашингтона, блискост с Москвом биће предност”, сматра Кесић, који је уверен да ће се врло брзо показати да без подршке из Вашингтона не може ни у Европи да опстане прича о Русима као непријатељима који треба да буду кажњени.

На наше подсећање да је амерички амбасадор Кајл Скот изјавио да није чуо ништа од нове администрације што би значило велику промену политике према Балкану, Кесић, кроз осмех, констатује да „онда он или није добро чуо или не жели да чује”.

„Јасно се дефинише потпуно нова смерница америчке спољне политике, прво око односа с Русијом. Такође, постоји и најава да ће бити преиспитани односи с НАТО-ом. Сама чињеница да се показује неповерење према НАТО-у значи и мањи притисак на Београд око придруживања тој организацији”, указује он и истиче да нова администрација нема поверења у ЕУ, што значи да „више неће бити ни та тачка део политике условљавања према Београду од стране Вашингтона”.

То што је темељ нове политике – „Прво Америка”, не значи само да ће они да ојачају позицију Америке у односу са светом, „већ да више неће толерисати да се њихови амбасадори мешају до те мере у којој су се мешали у унутрашња питања земаља у којима се налазе”.

На питање када би Србија могла да осети неку промену, одговара да се ефекат промена већ осећа и да су амерички амбасадори на простору Балкана престали да се директно мешају у унутрашња питања.

И Невен Цветићанин, из Института друштвених наука, оцењује да је нагласак САД очигледно стављен на однос с великим силама – у контексту могућег детанта с Русијом, али и одређеног заоштравања према Кини.

„Можда можемо да наслутимо да се Трампова администрација неће исувише бавити овим регионом и да ће с америчком администрацијом боље стајати они који се сами потруде да с њом успоставе везе. Сад је на државном руководству Србије, као и на државним руководствима свих балканских држава, трка ко ће с том администрацијом да оствари боље, ближе и поузданије контакте, будући да она вероватно, попут својих претходника, неће бити заинтересована да нам сама шаље своје емисаре”, мисли Цветићанин.

Подсећајући да је Трампова администрација спој новог и старог, наводи да је у овом моменту исувише рано говорити који ће од та два елемента превагнути – нова, промењена политика или стара, с обзиром на то да у САД постоји ’дубока’ држава, оличена административним апаратом, који остаје без обзира на кровну председничку администрацију. Цветићанин је уверен да ће Србији бити јасно на чему је већ у првој половини ове године, када ће, како каже, много шта бити јасније у међународним односима.