Помоћу импланта и потпуно глуво дете може да чује

Школа за оштећене слухом – наглуве „Стефан Дечански” која је посвећеним радом завредела награду за иновативно учење у конкуренцији сличних европских школа, повељу „Миодраг В. Матић” за најбоље резултате у области специјалне едукације и рехабилитације, добитник је и највишег признања овдашње просвете – Светосавске награде! За 120 година постојања, колико обележава ове године као најстарија међу сродним кућама знања у региону, израсла је у систем подршке и образовања деци тешко оштећеног слуха, али и њиховим родитељима.

Више пута мењала је седиште и назив, а од 1974. године живи на адреси Светозара Марковића 85 и последње две деценије носи име Стефана Дечанског. Ризница дефектолошке и педагошке баштине широм отворених врата дочекује и бебе, чим се раним скринингом открије да не чују. Деца тешко оштећеног слуха, која имају и потешкоће у говору, а често и друге сметње у развоју – на овом месту спремају се за живот.

– Глувоћа је међу најтежим хендикепима. Нема вербалне комуникације, самим тим ни мишљења, то значи застој у целокупном развоју, јер говор развија остале сазнајне процесе. Кад нам први пут дођу, деца не препознају звукове, учимо их да ослушкују, да разликују шушкање лишћа, кочење аутомобила, жуборење воде... Озареност и осмех детета после неколико година, кад одговара на питање свесно да сте га разумели, непроцењив је успех и најлепши део нашег посла. Школу ђаци осећају као природну средину где могу да се изразе, докажу и остваре као личности. Тешко је, а често се среће да родитељи превише очекују па буду разочарани постигнутим успехом ученика – појашњава Лепосава Петровић, директорка школе, са три и по деценије радног искуства са децом која не чују.

Ђачку породицу чини укупно 180 деце, што није мало за специјализовану школу у којој одељење броји шест до највише 12 ученика. У здању од 4.100 квадратних метара нема неискоришћеног простора. Ту су вртић, припремни предшколски програм, осмолетка, средња школа и у поткровљу интернат за ученике. У ђачком дому тренутно борави 70 девојчица и дечака из Шапца, Пожаревца, Лознице, Смедерева, Крушевца, Ваљева... Често више деце из исте породице похађа школу „Стефан Дечански”.

– Из Зрењанина нам родитељи довозе троје деце сваког дана, једно је седми разред, а двоје су наши средњошколци. Имамо и бебу од девет месеци која нам долази два пута недељно из Врања. Углавном почну да долазе код нас на вежбе као малишани, онда крену у предшколско, па у основну – дочарава директорка.

Многе породице доселиле су се у престоницу да би њихово чедо могло да учи у овој школи, која сарађује са угледним здравственим установама и наставна је база студентима медицине и дефектологије. Сродне куће знања за децу оштећеног слуха постоје у Београду, Нишу, Јагодини, Крагујевцу, Суботици, Ужицу и Косовској Митровици.

– Све су одличне и особене иако се баве истом проблематиком. Нема најбоље. „Стефан Дечански” је најстарија. Постала је ресорни центар за подршку деци са сметњама у развоју, и у редовном и у специјалном образовању. Први смо омогућили услугу ране интервенције и рехабилитације за бебе и децу млађу од четири године. Родитеље обучавамо за рад са малишанима код куће. Пре 14 година, први смо увели рехабилитацију деце са кохлеарним имплантом, до тада су то радиле само клинике. Образовали смо кадар у Чешкој, Хрватској, Аустрији, Русији и Немачкој, формирали тимове за кохлеарни имплант, уређај који као вештачко уво деци која су потпуно изгубила слух омогућава да чују. Поједини наши ђаци са кохлеарним имплантом сада разговарају чак и мобилним телефоном, што је изузетан успех – каже Петровићева.

Подсећа да се дефектологија студира пет година, не може да се научи на курсу или семинару. Сваки приправник у овој школи, иако са дипломом Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, годинама ради под надзором ментора да би стекао искуство, усавршио се и осамосталио.

– У раду са децом нема мање или више одговорних послова, све је важно. Специјално школство није јефтино за систем, али је неопходно. Друштво не може да штеди на пружању помоћи најосетљивијим малишанима ометеним у развоју – сматра директорка школе „Стефан Дечански” у којој деца добијају максималну подршку.

Школа има 26 учионица, колико и одељења. Али и 16 разноврсних кабинета у које убраја „монтесори” собу за предшколце, сензомоторну и психомоторну собу, аудиолошки кабинет, креативне радионице: ликовну, керамичку, кројачку, столарску, фризерски салон... Свака учионица има рачунар и телевизор. Интернет је доступан у свим просторијама.

– Увели смо бежични систем, такозвану индуктивну петљу, коју осим нас, морам да нагласим, имају само Народно позориште и Пошта. То је систем који омогућава деци неометан пријем звука уз помоћ слушног апарата да би могли да разумеју саговорника. Пре индуктивне петље имали смо жичани систем само у учионицама, деца су стављала слушалице на уши, наставник је говорио у микрофон и тако се одвијала настава – објашњава Лепосава Петровић.

Из специјалне средње школе на факултет

Основно образовање деца стичу по редовном програму као и њихови вршњаци у обичним школама, али по индивидуалном образовном плану. У средњој школи настављају образовање у 16 различитих смерова: маникир и педикир, фризер, пекар, књиговезац, бравар, столар, тапетар, шнајдер...

– Прва смо специјална школа која је увела четворогодишњи смер техничар графичке дораде омиљен нашим осмацима са очуваним интелектуалним способностима. После матуре та деца уписују и завршавају Политехничку академију. Имамо и бивших ученика који су знање надградили на Академији лепих уметности, Стоматолошком факултету, Факултету спорта и физичког васпитања... а данас су наши наставници – наводи директорка. Она истиче да кад наставници процене да дете има подршку породице, интелектуалне могућности и таленат родитељима сугеришу да је штета да остане у овој кући знања, кад може да постигне све што се од ученика тражи у редовној школи.