По празном џепу сиротиње

Ниш – Вишегодишња неизвесност око тога да ли ће радници некадашњих и пропалих и угашених нишких индустријских гиганата, предузећа и фабрика бити обештећени за заостале и неисплаћене зараде које су остварили док су поштено радили, настављена је и у овој години. Поред свих досадашњих проблема, искрсао је још један – око исплата интервентне помоћи државе у виду једног минималца. Одлуком Владе Србије и ресорних министарстава за финансије и привреду, крајем прошле и почетком ове године ту помоћ добило је око пет хиљада људи, некада запослених у Електронској и Машинској индустрији, „Грађевинару”, Фабрици пумпи „Јастребац”, Индустрији алуминијумских производа „Нисал”, Индустрији гуме „Вулкан”, Кожарском комбинату и другим фирмама које више не постоје или је у њима покренут стечај.

Али, у међувремену, поред тих радника који су се до краја марта прошле године уредно пријавили за наплату заосталих примања и регистровани су код надлежних установа и државних служби, и који су као помоћ добили новац у висини минималне зараде у Србији, организована је нова акција пријављивања. Многи, наиме, нису знали или нису стигли да се пријаве прошле године, у том првом року, и нису били на списковима. Да би и они били регистровани и обештећени, омогућено је да накнадно доставе документацију Центру за социјални рад „Свети Сава” у Нишу.

Процена у државним органима који највише имају увида у то колико је људи оштећено била је да ће се јавити још најмање хиљаду радника нишких фабрика и предузећа који потражују зарађено.

Међутим, сви укључени у решавање овог проблема шокирани су чињеницом да се с уредном документацијом накнадно пријавило још чак 2.598 радника пропалих нишких фирми. Мук је настао сабирањем бројки: тачно 5.100 радника који су од средине прошле године већ били на регуларним списковима и новопријављених, јер ће држава морати да одговори на чак 7.700 захтева за надокнаду.

И та процена броја накнадних пријава, али и процена укупних новчаних обавеза државе биле су погрешне.

Првобитно, кад је број оштећених био 5.100, рачунало се да некадашњим радницима нишке привреде треба исплатити око 2,5 милијарди динара. Сада, после нових око 2.600 пријава, сигурно је да ће та цифра бити далеко већа него што се првобитно рачунало, макар за још трећину планиране суме.

Да се ствари одвијају неочекивано и да су баш „закочиле” решавање горућег проблема за велики број некадашњих радника нишке привреде (највећи део незадовољних и без сумње сиромашних тражи између 30 и 40, а многи и више од стотину неисплаћених месечних плата, јер су скоро деценију радили џабе), говоре најновија догађања око исплате интервентне помоћи. Иако је обећано да ће сви, па и накнадно пријављени добити помоћ, минималац од државе исплаћен је само онима који су се пријавили у првом кругу. Ови „други” нису сагледани.

Од средине минуле седмице у Нишу се поново протестује – сада и због тога што није поштовано обећање да ће сви добити целокупну надокнаду до краја 2016, али и због тога што за накнадно пријављене минималца нема.