Дивље, али благотворне

Горњи Милановац – На атару ове општине нема ниједна "питома" бања. Али има неколико дивљих, ако се тако могу назвати минерални и топли извори које народ хвали. Били смо, протекле недеље, у две такве бање – Млаковцу и Сврачковцима.
Млаковац је део села Брусница крај Ибарске магистрале, назван давно по топлом извору, три километра јужно од Милановца. Вода топла током целе године (око 25º Целзијусових). Лаборанти су у њој открили присуство неколико лековитих минерала.

Прочула се по благотворном дејству на паћенике од реуме, ишијаса и болова у костима. Бања је на поседу Милице Марјановић (80), чине је даскама и непромочивом цирадом ограђен и покривен базен од шест квадрата, са водом изнад колена. Крај базена, у полумраку, клупа и две мотке за качење одеће оних који уђу да се купају. Затичемо неколико старијих особа.

– Удала сам се пре 60 година из Врнчана у Млаковац и од тада памтим да је бања радила. Била је обична бара, па смо, мој муж и ја, озидали базен. Наплаћујем 50 динара једно купање, а нисам се обогатила, погледајте у каквој кући живим – показује нам Милица свој стари, оронули дом. – Имам муштерије са свих страна, долазе из Пљеваља, Београда, Смедеревске Паланке, Александровца, ове из околине и не бројим.

Манда Тодосијевић и Емилија Обрадовић, прва у седмој, друга у осмој деценији, долазе у Млаковац већ пет-шест година уназад, "откако смо остариле и постале костобољне". Проведу дневно по пола сата у води и кажу да им је од тога боље. Манда прича да су једног човека "донели у шаторском крилу", а да је, после дужег купања, "отишао кући на својим ногама". Стари милановачки виолиниста Живорад Вулетић (85) каже да кад год ноге почну да га издају, неколико дана се купа у Млаковцу и, после тога, одбацује штап. Слично искуство је и Богданке Спасојевић из Горње Груже.

Дејан Царевић прича да је, захваљујући "бари у Млаковцу", његов деда Михаило, по повратку из заробљеништва, 1945. године, проходао. Три дана су га запрегом одвозили на купање, није могао на ноге, а четврти пут је сам отишао пешке пет километара.

Осам километара од Милановца ка Београду, на јужној падини Рудника, налази се Сврачковачка бања – и она дивља. До ње се стиже шумским макадамом, а малена бетонска зграда са четири туш-кабине и чесма на зиду зграде је све што затекнете кад дођете. За лековито дејство њене воде се знало још у 19. веку, добра је за купање и за пиће. Најпре је над извором била надстрешница од папрати, а онда су мештани направили зграду; купање и точење воде у флаше је бесплатно.

– Лечи све болести коже, скида као руком лишај, оспице и алергијско црвенило. Одлично се показала и против перути у коси. Иако је дивља, за ову бању многи знају, затицао сам и кола са страном регистрацијом. Вода је сумпоровита и топла преко целе године – прича нам Родољуб Лазић (74) из Сврачковаца.

Заиста, прославио би се онај који би ове две дивље бање "припитомио". Заслужују оне то. Они изблиза и они издалека, које је мука натерала да у њима потраже лека, тврде да не долазе узалуд.