Добар пут фудбалске Србије

Ако би утакмицу у Сан Дијегу, наше Б репрезентације против Американаца, морали да сажмемо у само једну реч, вероватно би најадакватнија била „врло добро”. Није за утеху то што су модерне спортске вредности данас све више угрожене, што и у спорту све више преовладава борба за успехом, а да се при том не бирају средства. Велики побеђују мале, јер су далеко боље финанијски организованији. Али, није све у новцу, и није увек тако...

Репрезентација Србије, састављена од фудбалера из домаћег шампионата, којима је утакмица у Сан Дијегу, практично била првенац на међународној сцени, жестоко се супроставила далеко јачој репрезентацији Сједињених Америчких Држава, потврдивши још једном неписано правило у спорту: да не побеђују увек бољи.

Последњи дан боравка на америчком континенту српски фудбалери, стручни штаб и руководство, искористили су за обилазак знаменитих места у Калифорнији. Пријатан је био сусрет са Добривојем Танасијевићем, нама далеко познатијим Ден Таном, некадашњим председником Црвене звезде и дугогодишњим чланом наше фудбалске организације, филмским продуцентом, глумцем, али пре свега заљубљеником у фудбал, који већ годинама има ресторан на чувеном Беверли Хилсу.

За наш стручни штаб на челу са селектором Славољубом Муслином посебно је била значајна посета „Стејпл центру”, где су осведочили заједничку фотографију исред статуе чувеног америчког кошаркаша Ирвина Меџика Џонсона.

Доласком Славољуба Муслина на чело наше репрезентације, чини се да је овај искусни стручњак пронашао добар пут, који сада само треба наставити у истом смеру. Овај нови пут модерности биће настављен уколико већ у марту наш најјачи тим оствари повољан резултат на тешком гостовању у Грузији 24. марта. Разлога за оптимизам имамо довољно. Али, треба бити и довољно мудар...

Опште је уверење да је Муслин на зналачки начин, пре него што се прихватио новог задатка, добро сагледао ситуацију око наше главне репрезентације. Уз мале корекције, које су саставни део спорта, добили смо једну нову репрезентацију, која данас не преза ни пред много већим фудбалским ауторитетима. Ивановић, Коларов, Стојковић, Матић, треба да знају да данас у српском фудбалу, стасава једна нова, храбра генерација играча, која је спремна да у сваком моменту „ускочи” уколико буде било потребно у предстојећим утакмицама које воде на Мундијал.

Мркић, Палочевић, Гобељић, Мараш.., и остали који су у недељу вече обукли дрес Србије, свакако заслужују респект, дабоме даље праћење њихове каријере. Јер шта би било када би се селектор „слепо”везао само за оне фудбалере од којих многи данас у А тиму мисле да су незаменљиви...