Сећање на „Јагоде у грлу”

Последње поглавље обележавања четири деценије култне серије „Грлом у јагоде” затворено је у Дворани КЦБ-а пројекцијом филма „Јагоде у грлу” и разговором са ауторском и глумачком екипом. Публика се подсетила сабирања животних успона и падова Банета Бумбара и његових пријатеља једне кафанске ноћи 1985. године, деценију и по после напуштања школских клупа.

Наставак приче о безбрижном сазревању шездесетих година обојен личним несрећама које су најављивале ону већу, колективну, публика и критика нису дочекале благонаклоно. Редитељ Срђан Карановић, како каже, примао је претње на улици од разочараних гледалаца.

– Били су љути што сам им уништио илузију коју им је серија створила. Очекивали су 11. епизоду серије, а добили су горку пилулу. Ја сам се томе радовао јер сам постигао оно што сам желео. То је филм који сам радио са најмање компромиса. Било је, међутим, и тада оних који су тврдили да је то моје најбоље остварење – рекао је Карановић.

Поред њега, у разговору су учествовали и глумци Бранко Цвејић, Богдан Диклић и Гала Виденовић.

– Јако сам ганут овим филмом. Не зато што се тиче мене лично, да сам једини било би лако. Цела та генерација није заслужила да се тако суочи са трагедијом живљења – казао је Диклић.

Он је додао да носталгија коју ова остварења изазивају није пука биолошка „жал за младост”, већ човек временом схвати шта је све пропустио, мало својом, мало туђом кривицом.

– Али, да не звучим више комеморативно – овде смо Мира Бањац и ја имали једини филмски пољубац – додао је Диклић у ведријем тону.

Сценограф Миљен – Крека Кљаковић и композитор Зоран Симјановић говорили су о о анегдотама, потешкоћама и занимљивостима које су доживљавали осмишљавајући сцену и музику за филм.