Sećanje na „Jagode u grlu”

Poslednje poglavlje obeležavanja četiri decenije kultne serije „Grlom u jagode” zatvoreno je u Dvorani KCB-a projekcijom filma „Jagode u grlu” i razgovorom sa autorskom i glumačkom ekipom. Publika se podsetila sabiranja životnih uspona i padova Baneta Bumbara i njegovih prijatelja jedne kafanske noći 1985. godine, deceniju i po posle napuštanja školskih klupa.

Nastavak priče o bezbrižnom sazrevanju šezdesetih godina obojen ličnim nesrećama koje su najavljivale onu veću, kolektivnu, publika i kritika nisu dočekale blagonaklono. Reditelj Srđan Karanović, kako kaže, primao je pretnje na ulici od razočaranih gledalaca.

– Bili su ljuti što sam im uništio iluziju koju im je serija stvorila. Očekivali su 11. epizodu serije, a dobili su gorku pilulu. Ja sam se tome radovao jer sam postigao ono što sam želeo. To je film koji sam radio sa najmanje kompromisa. Bilo je, međutim, i tada onih koji su tvrdili da je to moje najbolje ostvarenje – rekao je Karanović.

Pored njega, u razgovoru su učestvovali i glumci Branko Cvejić, Bogdan Diklić i Gala Videnović.

– Jako sam ganut ovim filmom. Ne zato što se tiče mene lično, da sam jedini bilo bi lako. Cela ta generacija nije zaslužila da se tako suoči sa tragedijom življenja – kazao je Diklić.

On je dodao da nostalgija koju ova ostvarenja izazivaju nije puka biološka „žal za mladost”, već čovek vremenom shvati šta je sve propustio, malo svojom, malo tuđom krivicom.

– Ali, da ne zvučim više komemorativno – ovde smo Mira Banjac i ja imali jedini filmski poljubac – dodao je Diklić u vedrijem tonu.

Scenograf Miljen – Kreka Kljaković i kompozitor Zoran Simjanović govorili su o o anegdotama, poteškoćama i zanimljivostima koje su doživljavali osmišljavajući scenu i muziku za film.