Вучић са делегацијом Атлантског савета

Председник Владе Србије Александар Вучић примио је данас делегацију Атлантског савета из Вашингтона, коју предводи извршни потпредседник Дејмон Вилсон. Премијер Вучић је делегацији, која у Београду борави у оквиру студијске посете региону, указао на политичко-безбедносну ситуацију на Западном Балкану и истакао чврсто опредељење Владе Србије да својим радом доприноси регионалној стабилности и развоју.

Он је захвалио Сједињеним Америчким Државама на досадашњој подршци економским реформама и евоинтеграцијама Србије, саопштила је владина Канцеларија за сарадњу с медијима. Српски премијер је изразио уверење да ће унапређење билатералних односа бити настављено и кроз успешну сарадњу са новом америчком администрацијом. Посебно је истакао наду да ће се повећати економска сарадња и да ће америчке компаније, с обзиром на добре економске показатеље српске привреде, показати још веће интересовање за улагање у Србији.

Делегација Атлантског савета из Вашингтона, коју чине представници и републиканаца и демократа, захвалила је премијеру Вучићу на напорима које улаже у очување и унапређење регионалне стабилности. На састанку је учествовао и амбасадор САД у Србији Кајл Скот, преноси Танјуг.

Вилсон: Важно је градити односе са САД

Потпредседник Атланског савета Дејмон Вилсон изјавио је данас да је природно да Србија негује односе са свима, наводећи да је очигледно реч о држави која има дубоке историјске везе са САД, Русијом и многим европским земљама.

Вилсон је после састанка са представницима цивилног друштва, медија и академске заједнице рекао новинарима да је важно градити и имати користи од односа са Америком и другим земаљама у Европи.


Дејмон Вилсон (Фото Танјуг/Драган Кујунџић)

„Уколико желите стабилну, безбедну Србију, да стварате повољно окружење, негујете демократске институтције и привредни амбијент у који су укључени амерички инвеститори, то је рецепт за дугорочни раст и стабилност у региону”, рекао је Вилсон одговарајући на питање о балансирању Србије између Русије и Запада.

То не искључује односе са Русијом, рекао је он, наводећи да се начин на који се амерички приватни сектор укључује фундаментално разликује од оног који примењују руски привредници, преноси Танјуг.

Милић: Утицај Русије и Кине у региону све чешћа тема

Западни Балкан није приоритет оних који доносе одлуке у свету, изјавила директорка Центра за евроатланске студије (ЦЕАС) Јелена Милић после разговара са представницима делегације Атланског савета САД и додала да нико не предвиђа огромне оружане сукобе у региону међу државама, али да постоји потенцијал за тензије.

Милић је новинарима после састанка са делегацијом коју предводи Дејмон Вилсон новинарима пренела да није било речи само о односима Србије и НАТО већ и о јачању веза између Европе и САД, тензијама у региону и односу према цивилном друштву.

Милић је новинарима објаснила да се Вилсон у Београду састао са представницима организација цивилног друштва, медија и академске заједнице, наводећи да је са њима разговарао и о изазовима либералних демократија у светлу, како је рекла, релативно неуобичајених резултата избора у САД.


Јелена Милић (Фото Танјуг/Драган Кујунџић)

„Било је речи и о томе да, нажалост или на срећу, Западни Балкан сигурно није тема оних који доносе одлуке, није виђен као приоритет и да се то на један начин злоупотребљава. Нико не предвиђа огромне оружане сукобе у региону међу државама, али постоји потенцијал за тензије, за изазивање сукоба који могу да ескалирају неконтролисано”, рекла је Милић.

Милићева је указала делегацији Атланског савета да постоји серија догађаја у региону који морају да се посматрају заједно, од тога да је, како каже, прекинут ланац командовања у јединој функционалној институцији у БиХ током 9. јануара (обележавање Дана РС), до провокација возом и питањима ко има право да дође на север Косова.

„Оно што ЦЕАС највише брине је реторика према организацијама цивилног друштва која врло личи на оно што смо слушали од проруских структура у Украјини пре пар година када су наше колеге изашле на Евромајдан, а после постали жртве снајперске пуцњаве”, навела је Милић.

Поставља се питање, каже Милић, да ли је однос према цивилном друштву званична политика владе или те ствари у Србији не могу да се контролишу.

Каже да је било речи о мигрантској ситуацији и о стању у региону по питању организованог криминала, исламске радикализације...

„Отворена су и стара питања, колико је политизација етницитета један велики отежавајући моменат за било какву суштинску демократизацију, јер се сви враћамо на то да сте принуђени да будете политички Македонац, политички Србин, политички Албанац”, истакла је она.

Милић је закључила да би било тешко носити се са свим изазовима са којима се суочава ЕУ и САД чак и да је ситуација боља у региону, наводећи да се све више прича, не само у руском већ и о утицају Кине, преноси Танјуг.