САД прете Немачкој трговинским ратом

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Вест да је Немачка претекла Кину и постала земља која бележи највећи спољнотрговински суфицит на свету скоро да би ових дана остала незапажена да главни трговински саветник новог америчког председника Доналда Трампа није оштро критиковао немачку монетарну и трговинску политику. Будући да су сличне оштре јавне критике Трамп и његови сарадници раније упућивали само Кини и Мексику, претећи им трговинским ратом, најновију критику многи тумаче као најаву америчког трговинског рата против Немачке.

Према анализи угледног минхенског Института за економска истраживања (Ифо), Немачка је у прошлој години поново оборила рекорд у оствареном спољнотрговинском суфициту за разлику од САД које бележе рекордан дефицит.

„Немачки трговински биланс показује процењени суфицит од 297 милијарди долара”, рекао је за немачко дописништво Ројтерса стручњак института Ифо Кристијан Гриме, додајући да је на другом месту Кина са суфицитом од 245 милијарди долара, док је на трећем месту Јапан.

Ове бројке значе да је Немачка зарадила безмало 300 милијарди долара (око 15 милијарди више него у 2015) тако што је другим земљама продала више робе и услуга него што је потрошила на увоз. Према институту Ифо, најзначајнији утицај на раст спољнотрговинског суфицита Немачке имао је извоз аутомобила и хемијских производа, док је немачко министарство економије раније изнело процену да је вишак у немачкој државној каси остварен захваљујући појачаном извозу у САД и Велику Британију.

Истовремено институт Ифо процењује да су у 2016. САД имале највећи спољнотрговински дефицит на свету, тако да су за чак 478 милијарди долара више куповале инострану робу и услуге него што су их извозиле.

Да Трамп амерички спољнотрговински дефицит не жели да смањи само трговинским ратом са Кином и Мексиком већ и да су му на мети и Немачка и можда цела Европска унија, сведочи интервју који је лондонском „Фајненшел тајмсу” дао Питер Наваро, један од аутора Трамповог привредно-политичког изборног програма којег је када је дошао у Белу кућу поставио за шефа Националног савета за трговину. Наваро је оптужио Немачку да искоришћава потцењени евро како би њени производи били јефтинији и како би стекла предност у односу на остале трговинске партнере.

„Немачка наставља да искоришћава остале земље у ЕУ, као и САД, са ’својеврсном немачком марком’ која је драстично потцењена”, рекао је Наваро, између осталог, додајући да је планирани споразум о зони слободне трговине између САД и ЕУ (ТТИП) мртав.

Критике које је он изнео на рачун Немачке као земље која бележи огроман трговински и буџетски суфицит нису нове. Међународни монетарни фонд је раније у више наврата покушавао да убеди Берлин да повећа трошење из буџета те да тиме поспеши домаћу потрошњу и спори економски раст у ЕУ. Међу економистима није тајна да Немачка користи трговинске предности чланства у еврозони, јер је вредност евра нижа због слабијих економија еврозоне, као што су Грчка, Шпанија и Италија. Насупрот томе, када је била ван ове валутне зоне, немачка марка је била знатно јача у односу на остале европске валуте, што је немачки извоз чинило знатно скупљим, а немачке производе мање конкурентним на европском и светском тржишту. Истини за вољу, Берлин протекле две године настоји да ослаби моћ Европске централне банке (ЕЦБ) – што би само ослабило евро а не ојачало. Осим тога, стручњаци истичу да није проблем потцењен евро, већ да је вредност долара прецењена.

Иако је ово већ одавно познато, у потпуности је неуобичајено да се разлике у монетарним и трговинским политикама два западна партнера прво нађу у новинама пре него што се продискутују иза затворених врата.

Немачка канцеларка Ангела Меркел одбацила је ове критике, истакавши да је вредност евра одговорност ЕЦБ, као да се она залаже за трговину „у поштеној конкуренцији са свима” на светском тржишту.

„Што се тиче питања евра и његове вредности, Немачка је земља која се увек залагала да креира независну политику, баш као што је чинила Бундесбанка када није било евра”, рекла је она. „Због тога, ми нећемо имати никакав утицај на то шта одлучује ЕЦБ. То не могу ни ја у овој ситуацији, нити желим да се било шта у том погледу промени.”

И пре него што је објављен Наваров интервју, у Немачкој су водећи економски стручњаци расправљали о потенцијалном трговинском рату са САД и како би то могло да економски угрози извозни успех и благостање Немачке.

„Суочавамо се са трговинским ратом са САД. Морамо да се суочимо са тешком реалношћу”, рекао је за недељно издање дневног листа „Франкфуртер алгемајне цајтунг” Марсел Фрачер, председник Немачког института за економска истраживања (ДИВ) у Берлину. „Уколико Доналд Трамп заиста мисли оно што каже, то ће имати негативан ефекат на светско богатство.”

Узимајући у обзир Трампове речи упућене Мексику и америчким компанијама које у САД продају своје производе произведене у Мексику, није чудно што је и немачки извоз на мети Трампа, будући да су САД у првих 11 месеци прошле године у трговини са Немачком и Мексиком оствариле готово идентичан трговински дефицит од по 60 милијарди долара. Ако се гледа трговина са целом ЕУ, САД су истом периоду у мањку за 134 милијарде.

Немачки економисти страхују да би Наварове речи о Немачкој и „потцењеном евру” могле да доведу до тога да америчко министарство финансија означи Немачку као „валутног манипулатора”, што би омогућило САД да уведу санкције немачким извозницима па чак и немачким компанијама у САД.

„Уколико (немачки) економски односи са САД буду доведени до нуле, укупно 1,6 милиона људи у Немачкој би могло да остане без посла”, рекао је директор института Ифо Клемен Фуест, додајући да би још већи ризик по опстанак радних места у Немачкој уследио уколико Европа уведе контрамере Америци. „Немачка, која је земља извозник, због рестрикција у светској трговини осећа веће последице него друге земље.”