Матичарка пред матичарем

У Сусрет колективном венчању

Манифестација „Свадба за маштање” у организацији Скупштине града Београда биће одржана 4.маја, под медијским покровитељством листа „Политика” и Радио-телевизије Србије.

Ове године реч је о јубиларној акцији, која се одиграва десети пут и у оквиру које ће се у Старом двору у Београду бесплатно венчати двеста младих парова из целе Србије.

Неке од њих преставићемо на странама нашег листа.

--------------------------------------------------------------

Радица Стојановић (1978) из Штрпца и Нинослав Стевановић (1981) из Београда срели су се, прошлог лета, код хотела „Југославија” у Земуну, где су били ангажовани на једном хонорарном послу. Радица је, после погрома над Србима на Космету 17. марта 2004. године, дошла у Београд где је уписала Правни факултет и сада је апсолвент. У међувремену је радила тешке и слабо плаћене послове. Њен будући младожења завршио је средњу школу и већ осам година је запослен као декоратер у Народном позоришту.

– Упознао нас је наш будући кум. Протеклих година увек сам пратила колективна венчања у Београду. Као нека интуиција. Недавно сам купила један часопис и сазнала да се у мају десети пут одржава ова манифестација. Одлучили смо да се и ми пријавимо – објашњава Радица.

Пре доласка у Београд радила је као матичарка у општини Штрпце. Законске одредбе о браку и процедуре зна скоро напамет. За овај пар зато није било већих административних потешкоћа и „заврзлама”. Међу првима су прикупили потребна документа и предали их општини Савски венац.

– Венчавала сам, без разлике, Србе и Албанце. И било је лепо. Волела сам тај посао. Не знам колико пута сам чула оно слављеничко, громогласно „да”. Нисам размишљала како ће то да узгледа у мом случају– каже Радица.

Њени родитељи су остали на Косову. Отац је некада био запослен у дрвној индустрији, сада вози приватни аутобус на линији између Штрпца и Београда. Док је живела у Штрпцу, Радица се бавила цвећарством. У једном међународном пројекту учествовала је у отварању „Зелене пијаце” у Штрпцу. Нинослав је страствени пецарош. Највеће задовољство му је да забаци удицу у Дунав.

Као један од основних мотива да се пријаве за колективно венчање, овај пар указује на разлоге финансијске природе. То ће им, признају, бити од велике помоћи. Када гужва око церемоније венчања утихне, блицеви и камере се искључе, њих двоје имају план како да започну заједнички живот. Радица озбиљно размишља и о будућем послу.

– Живећемо у породичној кући у Крњачи, где тренутно Нинослав живи са оцем. Сигурни смо да ће нам заједно бити много лакше. Можемо да живимо и са једном платом, али то би било тешко. Када дипломирам волела бих се запослим у некој социјалној установи. Или да радим на програмима медијације – каже Радица.

Она и Нинослав тренутно су заокупљени свадбом. Очекују да буде свечано и весело. Тек онда ће почети да размишљају о „родама”.